Francuski predsjednik Emanuel Makron ostao je pri svojoj kontroverznoj penzionoj reformi u svojim prvim javnim komentarima otkako je progurao tu meru bez odobrenja zakonodavaca. On je rekao da su taj potez, koji je produbio tekuće nemire u zemlji, predugo odlagali njegovi prethodnici.
Makron je bio uporan u odluci da se u Francuskoj poveća starosna granica za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine tokom televizijskog intervjua u srijedu, insistirajući da je jedina greška koju je napravio „neuspjeh da ubjedi ljude“ u njene vrednosti.
„Kada sam počeo da radim, bilo je deset miliona penzionera; danas ih ima 17 miliona, a do 2030. biće 20 miliona“, rekao je on. „Da li zaista mislite da možemo da nastavimo sa istim pravilima?“
Predsednik je kritikovao svoje prethodnike, rekavši da bi „mogao da pomesti prašinu pod tepih kao i mnogi ranije“, ali je umesto toga odlučio da se zagreje za davno zakašnjele promene.
„Mislite li da uživam u ovoj reformi? Ne“, rekao je Makron. „Ali ne postoji stotinu načina da se uravnoteže računi… Ova reforma nije luksuz ili zadovoljstvo, to je neophodnost za zemlju.
Makron je takođe odbacio optužbe svojih protivnika da su „nedemokratski“ tako što je progurao zakone koji stvaraju podele bez punog odobrenja parlamenta, pozivajući se na član 49.3 francuskog ustava.
Umesto toga, optužio je demonstrante da su nedemokratski, osuđujući nasilne nerede koji su zahvatili zemlju. Međutim, on je izrazio poštovanje prema „sindikatima koji brane svoje gledište“.
„Kada grupe, kao ove nedelje, koriste nasilje bez ikakvih pravila jer nisu zadovoljne nečim, onda to više nije demokratija“, rekao je Makron.
Pored masovnih štrajkova i rasprostranjenih protesta, zakon je takođe izazvao višestruke predloge za izglasavanje nepoverenja vladi u Narodnoj skupštini, kojom dominira Makronov centristički savez. Kabinet je uspeo da ih sve preživi, a najbliži predlog je ostao bez devet glasova za rušenje vlade.
Kontroverzni zakon o penzijskoj reformi sada čeka na razmatranje od strane Ustavnog saveta pre nego što bude potpisan. Iako telo može da odbaci određene članove u okviru zakona ako ih smatra neustavnim, ono retko koristi ovo ovlašćenje.
