Industrija naoružanja istočne Evrope proizvodi oružje, artiljerijske granate i druge vojne zalihe tempom koji nije viđen od Hladnog rata, dok vlade u regionu predvode napore da pomognu Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije.
Savjeznici snabdevaju Kijev oružjem i vojnom opremom otkako je Rusija izvršila invaziju na njegovog suseda 24. februara, iscrpljujući svoje zalihe usput.
Sjedinjene Države i Britanija su pružile najdirektniju vojnu pomoć Ukrajini između 24. januara i 3. oktobra, pokazuje tragač Kil Instituta za svetsku ekonomiju, sa Poljskom na trećem i Češkom na devetom mjestu.
Još uvek oprezne prema Rusiji, svom gospodaru iz sovjetske ere, neke bivše zemlje Varšavskog pakta vide pomoć Ukrajini kao pitanje regionalne bezbjednosti.
Ali skoro desetak vladinih i kompanija zvaničnika i analitičara koji su razgovarali za Rojters rekli su da je sukob takođe predstavljao nove mogućnosti za industriju oružja u regionu.
Uzimajući u obzir realnost tekućeg rata u Ukrajini i vidljiv stav mnogih zemalja u cilju povećanja potrošnje u oblasti budžeta za odbranu, postoji realna šansa za izlazak na nova tržišta i povećanje prihoda od izvoza u narednim godinama“, rekao je Sebastijan Chvalek, izvršni direktor poljskog PGZ-a.
Državni PGZ kontroliše više od 50 kompanija koje proizvode oružje i municiju – od oklopnih transportera do bespilotnih vazdušnih sistema – i ima udeo u još desetinama.
Sada planira da investira do 8 milijardi zlota (1,8 milijardi dolara) u narednoj deceniji, što je više nego duplo od predratnog cilja, rekao je Chvalek za Rojters. To uključuje nove objekte koji se nalaze dalje od granice sa ruskim saveznikom Belorusijom iz bezbednosnih razloga, rekao je on.
I drugi proizvođači povećavaju proizvodne kapacitete i utrkuju se da zaposle radnike, kažu kompanije i vladini zvaničnici iz Poljske, Slovačke i Češke.
Neposredno nakon ruskog napada, neke istočnoevropske vojske i proizvođači počeli su da prazne svoja skladišta oružja i municije iz sovjetskog doba koje su Ukrajinci bili upoznati, dok je Kijev čekao opremu standarda NATO-a sa Zapada.
Kako su se te zalihe smanjivale, proizvođači oružja su povećali proizvodnju kako starije tako i moderne opreme kako bi zalihe održale protok. Tok oružja pomogao je Ukrajini da potisne ruske snage i povrati dio teritorije.
Chvalek je rekao da će PGZ sada proizvesti 1.000 prenosivih sistema protivvazdušne odbrane Piorun 2023. – ne sve za Ukrajinu – u poređenju sa 600 u 2022. i 300 do 350 u prethodnim godinama.
Kompanija, za koju je rekao da je Ukrajini isporučila artiljerijske i minobacačke sisteme, haubice, pancire, malokalibarsko oružje i municiju, verovatno će premašiti predratni cilj prihoda za 2022. od 6,74 milijarde zlota.
Kompanije i zvaničnici koji su razgovarali sa Rojtersom odbili su da daju konkretne detalje o vojnim zalihama Ukrajini, a neki nisu želeli da budu identifikovani, pozivajući se na bezbjednosne i komercijalne osetljivosti.
Industrija oružja u istočnoj Evropi datira iz 19. veka, kada je Čeh Emil Škoda počeo da proizvodi oružje za Austro-Ugarsko carstvo.
Pod komunizmom, ogromne fabrike u Čehoslovačkoj, drugom najvećem proizvođaču oružja u Varšavskom paktu, Poljskoj i drugde u regionu, zadržale su ljude zaposlene, proizvodeći oružje za hladnoratovske sukobe koje je Moskva podsticala širom svjeta.
„Češka Republika je bila jedna od elektrana izvoznika oružja i imamo osoblje, materijalnu bazu i proizvodne linije potrebne za povećanje kapaciteta“, rekao je za Rojters njen ambasador u NATO-u Jakub Landovski.
„Ovo je velika šansa za Čehe da povećaju ono što nam je potrebno nakon što Ukrajincima daju stare zalihe iz sovjetskog doba. Ovo može pokazati drugim zemljama da možemo da budemo pouzdan partner u industriji oružja.“
Raspad Sovjetskog Savjeza 1991. godine i širenje NATO-a u region podstakli su kompanije da se modernizuju, ali „oni i dalje mogu brzo da proizvode stvari poput municije koja odgovara sovjetskim sistemima“, rekao je Siemon Vezeman, istraživač sa Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira.
Isporuke u Ukrajinu uključivale su artiljerijske metke „istočnog“ kalibra, kao što su 152 mm haubice i rakete 122 mm koje nisu proizvele zapadne kompanije, rekli su zvaničnici i kompanije.
Rekli su da je Ukrajina nabavila oružje i opremu putem donacija vlada i direktnih komercijalnih ugovora između Kijeva i proizvođača.
„Istočnoevropske zemlje u velikoj meri podržavaju Ukrajinu“, rekao je Kristof Trebeš, profesor na Institutu Kil. „Istovremeno je to prilika za njih da izgrade svoju vojnu proizvodnu industriju.
Ukrajina je primila skoro 50 milijardi kruna (2,1 milijardu dolara) oružja i opreme od čeških kompanija, od čega su oko 95 odsto bile komercijalne isporuke, rekao je za Rojters zamenik češkog ministra odbrane Tomaš Kopečni. Izvoz češkog oružja ove godine biće najveći od 1989. godine, rekao je on, pri čemu će mnoge kompanije u tom sektoru otvoriti nova radna mjesta i kapacitete.
„Za češku odbrambenu industriju, sukob u Ukrajini i pomoć koju ona pruža očigledno su podsticaj koji nismo videli u poslednjih 30 godina“, rekao je Kopečni.
David Hac, izvršni direktor češke STV grupe, izneo je Rojtersu planove za dodavanje novih proizvodnih linija za municiju malog kalibra i rekao da razmišlja o proširenju svojih kapaciteta za velike kalibre. Na skučenom tržištu rada, kompanija pokušava da ulovi radnike iz automobilske industrije koja usporava, rekao je on.
Prodaja u sektoru odbrane pomogla je čehoslovačkoj grupi, koja poseduje kompanije uključujući Ekcalibur Armi, Tatra Trucks i Tatra Defence, da skoro udvostruči svoje prihode u prvoj polovini godine u odnosu na godinu ranije, na 13,8 milijardi kruna.
Kompanija povećava proizvodnju metaka kalibra 155 mm NATO i 152 mm istočnog kalibra i obnavlja borbena vozila pešadije i tenkove T-72 iz sovjetske ere, rekao je portparol Andrej Cirtek za Rojters.
On je rekao da je snabdevanje Ukrajine više nego samo dobar posao.
„Nakon što je počela ruska agresija, naše isporuke za ukrajinsku vojsku su se višestruko povećale“, rekao je Cirtek.
„Većina češkog stanovništva još uvek se seća vremena ruske okupacije naše zemlje pre 1990. i ne želimo da ruske trupe budu bliže našim granicama.
