U Parizu su u četvrtak izbili sukobi pored taverne na Levoj obali popularne kod predsednika Emanuela Makrona, tokom dana protesta širom zemlje protiv zakona o penzijama koji je on progurao uprkos širokom protivljenju.
La Rotonda, gde je tenda nakratko zapaljena dok su demonstranti gađali policiju kamenicama, flašama i farbom, dobro je poznata u Francuskoj po tome što je Makronova domaćin slavljeničke večere predvodio prvi krug predsedničkih izbora 2017.
Protesti su od januara okupili ogromne mase ljudi protiv vodeće reforme Makronovog drugog mandata, kojom se starosna granica za odlazak u penziju podiže za dve godine na 64 godine.
Ali skupovi i štrajkovi su takođe spojili rasprostranjeni gnev protiv Makrona, koji je često meta transparenta i skandiranja.
„Štrajk, blokada, Makron odlazi!“ demonstranti su skandirali u zapadnom gradu Renu, gde je policija ispalila suzavac na demonstrante koji su na njih bacali projektile i zapalili kante.
Protesti su inače bili uglavnom mirni, iako je nasilje izbilo na rubovima u gradovima širom Francuske.
Ankete pokazuju da se velika većina Francuza protivi zakonu o penzijama i odluci vlade da ga progura kroz parlament bez glasanja. Ali izvor blizak Makronu rekao je da to nije ono što je važno.
„Ako je uloga predsednika republike da donosi odluke prema javnom mnjenju, nema potrebe za izborima“, rekao je izvor. „Biti predsednik znači pretpostavljati izbore koji mogu biti nepopularni u datom trenutku.
Laburističke grupe obećale su da će kopati za petama nakon što razgovori sa premijerkom Elizabet Born u sredu, koji su trajali samo sat vremena, nisu uspeli da razbiju zastoj.
Lideri sindikata i demonstranti rekli su da je jedini izlaz iz krize ukidanje zakona, što je opcija koju su Born i Makron više puta odbijali.
„Ne postoji drugo rešenje osim povlačenja reforme“, rekla je nova liderka tvrdolinijaškog sindikata CGT Sofi Bine na početku pariskog mitinga.
Marševi u četvrtak – 11. dan protesta širom zemlje u poslednja tri meseca – mogli bi da daju naznaku da li nategnuti skupovi gube snagu ili dobijaju na zamahu.
Demonstracije prethodnog dana 28. marta privukle su manje mase, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, sa 740.000 ljudi koji su protestovali širom zemlje u poređenju sa rekordnih 1,28 miliona zabeleženih 7. marta.
Vozovi su bili manje ometani nego prethodnih dana štrajkova protiv reforme.
Uprava za civilno vazduhoplovstvo zatražila je od avio-kompanija da smanje letove za 20 odsto u gradovima poput Bordoa i Marseja, ali ne i na pariskim aerodromima kao u prethodnim štrajkovima od sredine januara.
Očekuje se da će se štrajku pridružiti i oko 20% nastavnika osnovnih škola, preneli su lokalni mediji izjavu sindikata Snuipp-FSU, u odnosu na prethodne napuštanja.
Poslednji talas demonstracija predstavlja najozbiljniji izazov za autoritet Makrona od pobune „Žutih prsluka” pre četiri godine.
Ključni datum biće 14. april, kada će Ustavni savet doneti presudu o predlogu zakona o penzijama. Ustavni eksperti kažu da je malo verovatno da će zakon biti poništen, za koji se vlada verovatno nada da će pomoći u slabljenju protesta.
„Mobilizacija će se nastaviti, na ovaj ili onaj način… To je trka na duge staze“, rekao je Binet iz CGT-a.
