Kineska ekonomija se oporavila brže nego što se očekivalo u trećem kvartalu, ali će snažnije oživljavanje na duži rok biti izazvano upornim ograničenjima COVID-19, produženim padom imovine i globalnom recesijom rizike.
Uz pomoć niza vladinih mjera, bruto domaći proizvod druge najveće svetske ekonomije porastao je za 3,9 odsto u julu-septembru u odnosu na godinu dana ranije, pokazali su zvanični podaci u ponedeljak, nadmašivši prognozu od 3,4 odsto u anketi Rojtersa i brže od rast od 0,4% u drugom kvartalu.
Ali pred kraj tromjesečja, domaća tražnja je ponovo oslabila jer je letnji porast slučajeva korona virusa doveo do zatvaranja i ograničenja, dok je rast izvoza usporen, a ključni sektor nekretnina dodatno zahlađen, što ukazuje na težak put ka oporavku.
Dalje zamagljujući izglede, izgleda da je Kina spremna da nastavi sa ultrastrogom politikom COVID-a koju je podržala vladajuća Komunistička partija, koja je u nedelju završila rekonstrukciju najvišeg rukovodstva sa Si Đinpingom koji je obezbjedio svoj treći mandat na njenom čelu.
Nova postava najvišeg rukovodećeg tijela Kine povećala je strah među investitorima da će predsednik Si udvostručiti politiku zasnovanu na ideologiji po cijenu ekonomskog rasta.
„Nema izgleda da Kina u bliskoj budućnosti ukine svoju politiku nulte COVID-19 i ne očekujemo nikakvo značajno opuštanje pre 2024. godine“, rekao je Džulijan Evans-Pričard, viši kineski ekonomista u Capital Economics.
„Ponavljajući poremećaji virusa će stoga nastaviti da opterećuju lične aktivnosti i ne mogu se isključiti dalja blokada velikih razmera.
Akcije Hong Konga pale su na najniže vrijednosti u poslednjih 13 godina, a kopneni juan pao je na najslabiji nivo u poslednjih 15 godina zbog zabrinutosti za ekonomiju.
Finalna potrošnja je činila 2,1 procentni poen rasta BDP-a od 3,9%, dok su investicije, odnosno investicije i neto izvoz činili 0,8 i 1,1 procentni poen, respektivno.
U devet mjeseci do septembra, kineska urbana potrošnja po glavi stanovnika prilagođena inflaciji pala je za 0,2% na godišnjem nivou.
Podaci su prvobitno bili planirani za objavljivanje 18. oktobra, ali su odloženi usred ključnog kongresa Komunističke partije prošle nedjelje.
Na kvartalnoj osnovi, BDP je porastao za 3,9% u odnosu na revidirani pad od 2,7% u aprilu-junu i očekivani rast od 3,5%.
Ekonomiju je podstakla proizvodnja, a odvojeni podaci pokazuju da je industrijska proizvodnja u septembru porasla za 6,3% u odnosu na godinu ranije, nadmašivši očekivanja za povećanje od 4,5% i 4,2% u avgustu.
Osim domaćih rizika, kineska ekonomija će biti pod spoljnim pritiskom ukrajinske krize i globalnog usporavanja zbog povećanja kamatnih stopa kako bi se obuzdala usijana inflacija.
Anketa Rojtersa predviđa da će se rast Kine usporiti na 3,2 odsto 2022. godine, daleko ispod zvaničnog cilja od oko 5,5 odsto, što je jedan od najgorih rezultata u skoro pola veka.
U znaku nastavka pritiska, izvoz je u septembru porastao za 5,7% u odnosu na prethodnu godinu, nadmašivši očekivanja, ali najsporijim tempom od aprila. Uvoz je porastao za slabih 0,3%, što je ispod procijena rasta od 1,0%.
Maloprodaja je porasla za 2,5%, izostala su predviđanja za povećanje od 3,3% i slabljenje u odnosu na avgustovski tempo od 5,4%, naglašavajući još uvek krhku domaću tražnju.
Konkretno, prodaja ugostiteljskih objekata je pala za 1,7% u septembru sa porasta od 8,4% u avgustu zbog strožih mera COVID-a.
Od 17. oktobra, 30 gradova je sprovodilo različite stepene zatvaranja ili kontrole, što je uticalo na oko 225,1 milion ljudi, u odnosu na 196,9 miliona u prethodnoj nedelji, navodi Nomura.
Za septembar, anketirana stopa nezaposlenosti u gradovima u Kini porasla je na 5,5%, što je najviše od juna, sa stopom nezaposlenosti među onima koji traže posao između 16 i 24 godine na 17,9%.
Mesečne cene novih kuća takođe su pale drugi mesec zaredom u septembru, odražavajući kontinuiranu averziju kupaca kuća dok su se zaduženi investitori utrkivali da udruže resurse i isporuče projekte na vreme.
„Ovaj skup podataka šalje važnu poruku da su čak i mere COVID-a postale fleksibilnije jer zavise od broja slučajeva COVID-a, blokade su i dalje velika neizvesnost za ekonomiju u pozadini krize nekretnina“, rekla je Iris Pang, glavni kineski ekonomista u ING.
„Ova neizvesnost znači da bi efikasnost politike za rast bila potkopana.
Kreatori politike uveli su više od 50 mera ekonomske podrške od kraja maja, nastojeći da osnaže ekonomiju kako bi umanjili pritisak na radna mesta, iako su umanjili važnost postizanja cilja rasta, koji je postavljen u martu.
„Na frontu politike, ukupna politika će i dalje podržavati“, rekao je Hao Džou, glavni ekonomista Guotai Junan International.
„Po našem mišljenju, potreban je dalji politički podsticaj da bi se podstakao ekonomski oporavak, ali dodatna smanjenja kamatnih stopa su malo verovatna tokom perioda agresivnih globalnih povećanja stopa centralne banke.
