Lutovac je kazao da je podrška iz Crne Gore demokratskim snagama u Srbiji devedesetih bila značajna, u jednom momentu i veoma važna poslije 5. oktobra, ali da je ključna bila odlučnost građana Srbije i podrška partnera sa zapada. Pavićević je ocijenio da je Crna Gora tada bila sigurna i slobodna zona za predstavnike srpske opozicije, dodajući da je veoma važna bila logistička podrška koju je opozicija dobijala iz Crne Gore
Podrška demokratskim snagama u Beogradu iz Crne Gore nije očekivana, ocijenio je lider Demokratske stranke Zoran Lutovac, dok koordinator Političkog savjeta Pokreta „Ne davimo Beograd“ Đorđe Pavićević smatra da se to ne može procijeniti s obzirom na složenost crnogorske političke scene.
Lutovac, koji je bio ambasador Srbije u Crnoj Gori, ocijenio je da su sve što je nedostajalo prethodnim protestima, imali na protestima Srbija protiv nasilja.
Prema njegovim riječima, postoji opšta povezanost građana – saosjećanje i tuga na jednoj strani, i bijes i nezadovoljstvo reakcijom države na drugoj.
Lutovac smatra da je opozicija, koja je bila inicijator i organizator protesta, našla pravu mjeru učešća, ne narušavajuću građanski karakter protesta.
“Opozicija u Skupštini – građani ispred Skupštine, bila je prava proporcija učešća na protestima”, kazao je Lutovac agenciji MINA.
On je dodao da je uključivanje javnih ličnosti, umjetnika, akademske zajednice, studenata i žrtava režima bilo “prirodno” i nenametljivo.
Prema riječima Lutovca, tako je stvorena sinergija i solidarnost raznih društvenih grupa, koje ranije nije bilo.
On je, govoreći o dosadašnjem ishodu protesta, rekao da su građani oslobođeni od straha, da su se probudili apatični i nezainteresovani.
“Od konkretnih stvari uspjeli smo da zakažemo sjednicu parlamenta mimo volje parlamentarne većine i na toj sjednici da imamo mnogo više prostora da saopštimo građanima Srbije preko zarobljenog RTS-a šta se oko njih zbiva, zbog čega su ljudi na ulicama”, kazao je Lutovac.
On je dodao da je više od 93 odsto građana čulo za proteste i da mnogi prate ono što opozicija o tome govori u parlamentu.
Lutovac je podsjetio da je ministar prosvjete Branko Ružić podnio ostavku, što je bio jedan od zahtjeva protesta.
Pavićević je ocijenio da su dometi protesta Srbija protiv nasilja veliki, nezavisno od ispunjenosti zahtjeva.
„Vlast ne zna šta će sa protestima, ona te zahtjeve još nije ni zvanično odbacila, javno poziva na pregovore, ali ne želi jednostrano da popusti i ispuni zahtjeve“, rekao je Pavićević agenciji MINA.
On je kazao da ne postoji zacrtan put ni receprt kako dalje, do poštenih i slobodnih izbora i pobjede na njima.
Pavićević je ocijenio da opozicija mora da djeluje zajedno i da pronađe način da se izbori za to.
Upitan šta vidi kao glavni razlog što izostaje podrška Crne Gore demokratskim snagama u Srbiji, s obzirom da je litije na kojima je počela smjena vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) podržala aktuelna srpska vlast i skoro kompletna javnost, Lutovac je kazao da nije siguran da je vlast u Beogradu podržala te litije.
Kako je rekao Lutovac, činilo se da je svojom navodnom podrškom vlast u Beogradu htjela da diskredituje litije.
“Što se tiče podrške demokratskim snagama u Beogradu iz Crne Gore, nijesu ni očekivane s obzirom da bi na to Aleksandar Vučić reagovao alergijski, baš kao i u slučaju bilo kakve podrške iz regiona”, naveo je Lutovac.
On je kazao da Demokratska stranka dobro sarađuje sa sestrinskim partijama u regionu, ali i van regiona, dodajući da očekuje da će imati intenzivniju saradnju sa proevropskim demokratskim partijama u Crnoj Gori.
Pavićević je, odgovarajući na isto pitanje, kazao da Vučić često uspijeva da sebe predstavi kao kredibilnog partnera koji može da riješi velike probleme do kojih je raznim međunarodnim akterima stalo.
„Tako je bilo sa Kosovom, migrantskom krizom, a sada i sa odnosima sa Rusijom. Na sličan način je amortizovao šire nezadovoljstvo u Crnoj Gori“, naveo je Pavićević.
On je kazao da Vučić, u regionalnim okvirima, voli da se miješa u unutašnju političku situaciju i utiče na izbore.
Vučić se, prema riječima Pavićevića, pokazao kao akter koji može da napravi političku štetu svojim protivnicima van Srbije i mnogi ga ne žele kao protivnika.
Upitan jesu li očekivali podršku Građanskog pokreta URA, koji se deklariše kao zelena, građanska partija i da li je bilo razgovora na tu temu sa nekim od predstavnika URA-e, Pavićević je kazao da postoje neformalni kontakti i saradnja.
„Imajući u vidu politički i institucionalni položaj Dritana Abazovića i probleme sa kojima se suočava, teško je očekivati neku snažniju podršku, otvaranje još jednog fronta“, rekao je Pavićević.
On je istakao da sa URA-om sarađuju u okviru međunarodnih foruma i da očekuju podršku u izbornoj kampanji.
Kako je rekao, imaju mnogo političkih prijatelja u Crnoj Gori.
„Ali politička scena u Crnoj Gori je veoma složena i čeka se formiranje nove vlade, da bi se moglo procijeniti da li se podrška može očekivati, koliko ona može biti značajna i od koga se ona može dobiti“, rekao je Pavićević.
On je ocijenio da rasplet političke situacije i borbe protiv organizovanog kriminala u Crnoj Gori može imati značajne posljedice i za političku situaciju u Srbiji.
Na pitanje šta bi trebalo da znači radikalizacija protesta koja se pominje, Lutovac je rekao da će se vlast, ako ne ispuni zahtjeve, suočiti sa građanskom neposlušnošću.
Prema riječima Lutovca, građani hoće uređenu državu i društvo pravde, a prvi korak na tom putu je ispunjavanje zahtjeva.
„Ti zahtjevi su zahtjevi za normalnošću i oni ne bi bili ni postavljeni da imamo uređenu državu, jer bi takva država to automatski riješila ili ne bi došla u takvu poziciju da joj medijska slika tako izgleda i odgovorni političari tako rade. Da imamo uređenu državu ne bismo imali ni proteste”, rekao je Lutovac.
Pavićević je rekao da se pojam radikalizacija upotrebljava i zloupotrebljava na različite načine.
Kako je naveo, pominju se neki potezi koji bi u većoj mjeri remetili, pa i zaustavili uobičajene rutine.
„Tu se misli na poznate oblike političkog djelovanja izvan institucija: blokade saobraćaja i institucija, bojkote i neke oblike građanske neposlušnosti“, rekao je Pavićević i istakao da se svakako to ne odnosu na neke nasilne akcije.
Na pitanje koliko se aktuelni protesti razlikuju od protesta 90-tih godina i koliko se vlast Aleksandra Vučića razlikuje od režima Slobodana Miloševića, Lutovac je kazao da je sličnost u tome što je nekadašnji podmladak radikala i socijalista sada na čelu Srbije.
“Razlika je u tome što su oni danas verbalno za evropske integracije. Ipak, suštinski, u vrednosnom smislu to su oni isti ljudi, samo su se prilagodili očekivanjima da Srbija bude stabilokratija”, rekao je Lutovac i ocijenio da je sada teže nego devedesetih.
Pavićević smatra da je, iako se tip režima Vučića i Slobodana Miloševića ne razlikuje mnogo, način vladavine, okruženje i položaj opozicije drugačiji.
„Danas nema ratova, duboke ekonomske krize, opozicija je iscrpljena i nema resursa, ne postoji pomoć spolja, čak ni spremnost da se režim Aleksandra Vučića nedvosmisleno označi kao nedemokratski. S druge strane, režim je izvukao neke pouka iz devedesetih i za sada ne čini slične greške kao Milošević“, dodao je Pavićević.
Lutovac je kazao da je podrška iz Crne Gore demokratskim snagama u Srbiji devedesetih bila značajna, u jednom momentu i veoma važna poslije 5. oktobra, ali da je ključna bila odlučnost građana Srbije i podrška partnera sa zapada.
Pavićević je ocijenio da je Crna Gora tada bila sigurna i slobodna zona za predstavnike srpske opozicije, dodajući da je veoma važna bila logistička podrška koju je opozicija dobijala iz Crne Gore.
Upitan može li napraviti paralelu sa bivšom vlasti DPS-a u Crnoj Gori i trenutnom vlasti Srpske napredne stranke u Srbiji, Lutovac je rekao da su oba režima stabilokratska, sa različitim senzibiltetima i različitim stepenom kontrole institucija i medija.
Pavićević je, odgovarajući na to pitanje, rekao da to „sestrinski“ režimi.
„Možda je Milo Đukanović bio jedan od prvih predstavnika novog tipa autoritarizma, tipa političke vladavine koji je danas na vlasti u mnogim državama od Rusije do Turske, a koji jača u mnogim državama“, kazao je Pavićević.
On je objasnio da je to tip vladavine koji uspješno održava fasade i pravi potemkinova sela, ali koji je zarobio i prisvojio državu i institucije, dok istovremeno kontroliše i zloupotrbljava sve državne, i veći dio privatnih resursa.
