Većina beba rođenih od majki sa COVID-19 razdvojena je nakon rođenja, što je rezultiralo niskim stopama dojenja i kontakta koža na kožu tokom vrhunca pandemije, prema novoj globalnoj studiji.
Međunarodno istraživanje, koje je predvodio Mardok dečji istraživački institut u saradnji sa Evropskim društvom za pedijatrijsku i neonatalnu intenzivnu negu (ESPNIC), otkrilo je da je prenošenje COVID-19 sa majke na bebu bilo retko i generalno blago kada se dogodilo. Ali uprkos tome, skoro polovina svih beba nije dobila majčino mleko, a samo četvrtina je bila dojena, a većina majki i beba nije imala kontakt koža na kožu odmah nakon rođenja.
Profesor za decu Mardok Dejvid Tingej rekao je da je studija, najveća globalna nega usredsređena na porodicu tokom COVID-19, istakla kako je obezbeđivanje dobrih mera kontrole infekcije značajno uticalo na neonatalnu praksu u poslednjih nekoliko godina.
„Skoro polovini svih novorođenčadi u suđenju je odbijen rani i bliski kontakt sa svojom majkom, što pokazuje koliko je bilo teško uskladiti mere kontrole infekcije sa preporukama za vezivanje majke i bebe, posebno u prvoj godini pandemije“, rekao je on. „Ohrabrujuće je to što su se kliničari postepeno prilagođavali kako bi omogućili negu usredsređenu na porodicu kako je pandemija napredovala, posebno korišćenje majčinog mleka.
Studija, objavljena u eClinicalMedicine, uključivala je 692 bebe rođene od majki sa SARS-CoV-2 u 13 neonatalnih jedinica intenzivne nege u 10 zemalja, uključujući Brazil, Francusku, Italiju i SAD, koje su učestvovale u ispitivanju EPICENTER.
Otkriveno je da je 54 odsto novorođenčadi odvojeno od majke, a samo 7 odsto je imalo fizički kontakt pre razdvajanja. Stope hranjenja majčinog mleka bile su niske i iznosile su 53 procenta, sa samo 24 procenta koji su se hranili isključivo majčinim mlekom. Ali kontakt i dojenje su se vremenom povećali sa 23 odsto u proleće 2020. na 70 odsto u zimu 2020/21 (sezone na severnoj hemisferi).
Pored toga, 73 procenta onih koji su odvojeni od svoje majke primljeno je u neonatalnu jedinicu intenzivne nege ili jaslice za specijalnu negu bez ikakvih simptomatskih ili osnovnih stanja koje bi trebalo da obuhvate prijem. Samo 5 odsto beba rođenih od zaraženih majki bilo je pozitivno na SARS-CoV-2 i većina slučajeva je bila blaga.
Dr Georgie Dovse iz Mardoka za decu rekla je da su prednosti porodične nege u perinatalnom periodu i za majke i za bebe dobro utvrđene.
„Prakse nege usmerene na porodicu, kao što su dojenje, zajednički život i kontakt koža na kožu, kritične su za dobrobit majki i novorođenčadi, čak i onih kojima je potrebna intenzivna nega“, rekla je ona.
„Majčino mleko obezbeđuje bebi ishranu i podržava rast i razvoj. Dojenje može pomoći u zaštiti bebe i majke od određenih bolesti i bolesti koje obuhvataju astmu, gojaznost, dijabetes tipa 1 i sindrom iznenadne smrti odojčadi. Kontakt koža na kožu pomaže bebama da se prilagode životu van materice i podržava majke da započnu dojenje i razviju bliske odnose pune ljubavi sa svojom bebom.“
Profesor Tingai je rekao da uticaj COVID-19 na negu usmerenu na porodicu treba uzeti u obzir kada se ažuriraju smernice za kontrolu infekcije.
„Pandemija COVID-19 stvorila je izazove bez presedana za zdravstvene usluge, uključujući pružanje nege usmerene na porodicu“, rekao je on. Smernice za lečenje novorođenčadi rođenih od zaraženih majki prvobitno su formulisane u kontekstu mnogih nepoznatih i često su varirale i zasnovane na konsenzusu stručnjaka, a ne na dokazima.
„Ohrabrujuće otkriće je povećano pružanje prakse nege usmerene na porodicu kako je pandemija napredovala, čak i kada je i sama majka bila veoma bolesna. Nadamo se da će lekari i medicinske sestre iskoristiti iskustva iz pandemije za bolju negu usmerenu na porodicu kad god majka bude ili beba nije dobro.
„Snažno ohrabrujemo zdravstvene službe da nastave sa primenom prakse nege usredsređene na porodicu tokom budućih faza ove pandemije kako bi se osiguralo da novorođenčad i majke dobiju najbolje moguće zdravstvene beneficije.
