Čist vazduh, očuvane rijeke, zdravo zemljište i efikasno upravljanje otpadom – standardi su koje Crna Gora treba da dostigne u okviru pregovaračkog Poglavlja 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine i klimatske promjene. Iako pomaka ima, pred državom je, kako je naglašeno, i dalje veliki posao, posebno kada je riječ o reciklaži, kanalizacionoj infrastrukturi i prečišćavanju otpadnih voda.
„Mi, nažalost, trenutno imamo nedopustivo nisku stopu reciklaže, koja iznosi oko jedan odsto, dok je cilj propisan Zakonom o upravljanju otpadom da do 2030. godine dostignemo pedeset odsto reciklaže papira, stakla, metala i plastike“, kazala je za TV PG direktorica Centra za klimatske promjene UDG Ivana Vojinović.
Osim infrastrukture za upravljanje otpadom na sjeveru države, nedostaju i brojna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Do 2035. godine trebalo bi da ih bude gotovo trideset, kaže Vojinović.
„Jako je pozitivno što je konačno počela izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Glavnom gradu. Međutim, svaka takozvana aglomeracija, kako se definiše u evropskom zakonodavstvu, mora biti pokrivena adekvatnim kanalizacionim sistemom i postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda. Ovo je samo jedan dio svega onoga što jeste izgradnja ekološke infrastukture, što znači značajna finansijska ulaganja i jačanje institucija i slično“, naglašava Vojinović.
Na pitanje kada bi Crna Gora mogla da zatvori pregovaračko poglavlje 27, Vojinović odgovara da se te neće desiti brzo.
„Čekamo sada koliko će nam Evropska komisija odobriti ovih tranzicijalnih perioda, Dakle od 2028 na ovamo. Tu će vjerovatno za ove najteže, najkompleksnije direktive koje se tiču upravljanja komunalnim vodama, zatim direktive o oblasti otpadom, sigurno dati neki tranzicijalni period od čak 10 godina, dakle jednu deceniju. Tako da budemo realni- Crnoj Gori će biti potrebno, ukoliko svi budemo marljivo radili i ne budemo izbjegavali naše obaveze, sigurno nekih 10 godina potrebno da zaokružimo sve ono što se od nas zahtijeva na jedan kvalitetan i adekvatan način i da mi kao građani Crne Gore osjetimo boljitak, da živimo u čistoj životnoj sredini“, ističe Vojinović.
Od evropskih standarda do svakodnevnog života građana, uspjeh Poglavlja 27 mjeriće se prije svega konkretnim rezultatima – čistijim vazduhom, bezbjednijim vodama i efikasnijim upravljanjem otpadom. Za Crnu Goru to nije samo evropska obaveza, već i pitanje kvaliteta života sadašnjih i budućih generacija, poručila je Vojinović, prenosi Gradski.
