Izlazak iz Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) bio je neophodan jer je to bila najgora država nakon Drugog svjetskog rata, ali nezavisna Crna Gora nije onakva kakvom su je zamišljali građani.
To su poručili učesnici digitalne konferencije „20 godina nezavisnosti: Od maja do maja“ Centra za demokratsku tranziciju (CDT).
Koordinator Građanske inicijative 21.maj Rade Bojović ocijenio je da su ciljevi, kada je u pitanju spoljna politika dijelom ispunjeni, a na unutrašnjem planu nijesu.
„Suverenističke vlasti koje su vladale do 2020. su, po mom sudu, proćerdale mnogo toga što su trebale da urade i u znatnoj mjeri izdale one referendumske poruke koje su kreirane tada preko Pokreta za evropsku nezavisnu Crnu Goru“, rekao je Bojović.
On je dodao da je pozitivno što se pred referendum pokazalo se da se mogu nadići partijske uskosti i teško političkog nasljeđa.
„Mnogo bih se bolje osjećao da je 90 odsto građana glasalo za nezavisnost kao što je to bilo u nekim drugim jugoslovenskim republikama, ali to nažalost nije tako“, naveo je Bojović.
Izvršni direktor CDT-a Dragan Koprivica ocijenio je da nije bilo ozbiljne alternative na referendumu i da je SRJ bila najgora država nakon Drugog svjetskog rata.
„Nakon referenduma 1992. stvorila se jedna država koja je bila najgora u Evropi poslije drugog svjetskog rata“, rekao je Koprivica.
On je kazao da je rezime te države da je generator ratova, ne i jedina odgovorna, ali su krenuli iz te države.
„Nikad je nijesam osjećao kao svoju. Najveća inflacija, pljačka sopstvenih građana, ubistva, ratovi, sve ono što najgore što može da se zamisli“, dodao je Koprivica.
Kako je rekao, u njemu ima dosta jugoslovenskog identiteta, a SRJ je za njega „bila jedna prevara tog jugoslovenskog“.
„Ne zaboravite ko je napadao Dubrovnik, petokraka, ti ljudi su imali petokraku na glavi što je bila dodatna prevara, oni su iskoristili to jugoslovensku da bi nas upakovali u homogenu vjersku i nacionalnu zajednicu“, kazao je Koprivica.
On je dodao da je Crna Gora pred referendum praktično bila protektorat međunarodne zajednice.
„Pravila su prihvatili svi, odluku su prihvatili svi. Ja sam tu državu zamišljao mnogo boljom nego što ona zaista jeste“, dodao je Koprivica.
Komentarišući porast podrške, nekadašnji šef crnogorske diplomatije, Miodrag Lekić, rekao je da ga porast podrške u korist nezavisnosti Crne Gore ne iznenađuje, ali da ta tema u sadašnjem trenutku nije aktuelna.
Odgovarajući na pitanje na koji način bi izgledao crnogorski evropski put, da je ostala u saveznoj državi Srbiji i Crnoj Gori, Lekić je kazao da bi takav ishod bio ispunjen tenzijama.
“Teško je predvidjeti šta bi se sve dešavalo. Sigurno je da bi bila ispunjena tenzijama, čak i da idealiste imaju “modus vivendi”, a imali su ga dosta dugo, tenzije su bile objektivne“, rekao je Lekić.
Kako je naveo, Crna Gora, bivša jugoslovenska republika, bila je šest odsto stanovništva.
„Naša pretenzija je bila u toj federaciji da budemo, makar verbalno saopšteno, da smo 50 odsto politički, u sistemu odlučivanja, u kadrovima, gdje je Srbija mogla da zaključi da je neravnopravna. Svođenje Crne Gore na šest odsto, po svim ovim elementima, predstavlja totalnu inferiornost. Ta federacija bi bila neodrživa“, rekao je Lekić.
On je istakao da je dobra stvar što je Srbija odmah priznala Crnu Goru, podsjećajući da je tadašnji predsjednik Srbije Boris Tadić Pivljanin i da je došao u i korektno priznao rezultat referenduma.
„Dobro je završeno imajući u vidu dramatičnost. Kada Škotska i druge države kad imaju te refrendume te drame nema“, kazao je on.
Koprivica je dodao da se Crna Gora sada pretvara u etno-federalnu državu i da su za to krivi svi narodi.
„Počinjemo da stvaramo nacionalne opštine 2012. godine. Pravi se geografska podjela Crne Gore, postavlja se sistem prevare Ustava i dolazimo do toga da to više liče na dogovor struktura koje predstavljaju nacije nego na stvaranje građanske nacije“, kazao je Koprivica i dodao da ne bi glasao za suverenu Crnu Goru da je znao da će biti etnofederalna država.
Lekić je saglasan da je najveći problem u Crno Gori upravo činjenica da građanski koncept države nije ostvaren.
“Sad smo na terenu nekih pozitivnih strana, naročito na tom spoljno-političkom planu. Ovih deformacija, a tu su ekonomija, koja nikada nije konsolidovana, kockarska uglavnom i sa jakim zaduženjima“, rekao je Lekić.
On je naveo da je egzaktan podatak da je 750 miliona eura Crna Gora bila zadužena do 2006., a danas je više od pet milijardi.
„Taj balon može da pukne, a treba da isfinansira ovo čudo od birokratije” istakao je Lekić.
Bojović je ocijenio da veliki dio države nije funkcionalan, navodeći za primjer opštine, za koje je kazao da ih većinu treba svesti na kancelarije mjesnih zajednica jer nijesu održive i konstantno su dužne i moraju se spašavati iz egalizacionog fonda.
