Studija NASA-e opisuje kako su stene mogle biti „šokirane“ i promenjene udarima meteorita, nekada čestim na drevnom Marsu. Ovo će poboljšati našu analizu uzoraka stena prikupljenih sa Crvene planete.
„Pošto računamo da će ovi uzorci otkriti zapis o geološkoj prošlosti Marsa, za nas bi bilo važno da razumemo da li su i kako stene izmenjene“, rekla je dr Svetlana Školar, planetarni naučnik iz NASA-inog Godardovog svemira. Flight Center u Greenbeltu, Merilend. „Toplota i pritisak udarnog događaja mogu da dovedu do topljenja stena na koje utiče. To znači da kada proučavamo ove stene danas, milione ili čak milijarde godina nakon što su se udari dogodili, stene su mogle imati promenjene originalne karakteristike. To bi čak moglo učiniti da jedna vrsta stena izgleda kao druga vrsta stene u potpunosti.“
Deo misije NASA-inog rovera Perseverance uključuje prikupljanje uzoraka stena sa Marsa koji bi kasnije mogli da se izvuku i donesu na Zemlju radi proučavanja u okviru kampanje Mars Sample Return. Naučnici u timu rovera žele da budu sigurni da su najefikasniji uzorci izabrani za postizanje dva glavna cilja nauke o vraćenim uzorcima – traženje znakova života i datiranje geološke istorije. Stoga je važno da naučnici razumeju kako su se ovi uzorci stena formirali i kako su mogli biti izmenjeni tokom geološkog vremena.
Školjar je vodeći autor studije objavljene 3. maja 2022. u časopisu Zemlja, Mesec i planete koja opisuje kako se stene u ovim uzorcima mogu promeniti usled udara i kako instrumenti rovera mogu da karakterišu te promene.
NASA, u partnerstvu sa ESA (Evropskom svemirskom agencijom), planira da pokrene naknadne misije na Mars 2020 Perseverance rover kako bi povratila uzorke koje je Perseverance odabrala i keširala i donela ih na Zemlju oko 2033. Ova kampanja je namenjena da omogući daleko detaljnije studije kada se uzorci donesu na Zemlju kako bi se steklo bolje razumevanje Marsove prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, posebno što se tiče mogućeg prisustva drevnog života. Pored toga, ključni cilj kampanje je da pomogne u pravilnom određivanju starosti događaja u geološkoj istoriji Marsa. Ovo se obično radi datiranjem stena i korišćenjem toga da se zaključi hronologija istorije Marsa.
Prema studiji koju su sproveli Shkoliar i njen tim, postoje neka važna razmatranja koja treba imati na umu kada se biraju uzorci. „I za astrobiologiju i za utvrđivanje starosti stena, veoma je važno uzeti u obzir efekat udarnog udara“, rekao je Školar. „Kada se traži fosilni ugljenik u ovim stenama, koji bi mogao biti pokazatelj prošlog života, promene nametnute udarnim udarom mogle bi da promene potpis ugljenika.“ Da bismo bili sigurni da razumemo prirodu stena, naučni tim Perseverance uzima pažljive podatke da dokumentuje ekološki kontekst uzoraka pre uzorkovanja i keširanja.
Studija se fokusirala na jednu vrstu minerala, plagioklas feldspat, koji se nalazi u mnogim stenama na Marsu. Studija opisuje načine za prepoznavanje udarnog udara u plagioklasu, ako se dogodio u proučavanim stenama, uključujući poboljšanje instrumentalnih metoda pomoću kojih naučnici karakterišu hemiju stena i identifikuju dokaze o šoku u njima. Na ovaj način, kada naučnici keširaju i vrate te uzorke, mogu otkriti da li su stene doživele udarni udar i kako je na njih mogao uticati ovaj udar.
Takođe postoji mnogo toga što se može naučiti iz uzoraka pogođenih udarom, kao što je dodavanje preciznosti u hronologiju pretpostavljenog Kasnog teškog bombardovanja, perioda ranog perioda u istoriji Sunčevog sistema kada su planete možda bile u manje stabilnim orbitama i mogle su bio izložen veoma čestim udarima asteroida.
„Primer koliko šokirani uzorci mogu biti korisni bi nam pomogao da razumemo istoriju uticaja na Mars“, rekao je Školar. „Uzorci šokirani udarom bi sadržali geološke indikatore koji bi nam pomogli da preciznije ograničimo trajanje teškog bombardovanja.