NASA je u subotu počela da puni svoju raketu za mladi mjesec za poletanje na probnom letu koji mora proći mnogo prije nego što se astronauti popnu na brod.
Po drugi put ove nedjelje, tim za lansiranje počeo je da ubacuje skoro milion galona goriva u raketu od 322 stope (98 metara), najmoćniju koju je NASA ikada napravila. Pokušaj u ponedeljak je zaustavljen lošim senzorom motora i curenjem goriva.
Kako je sunce izašlo, oglasio se alarm za preveliki pritisak i operacija tankovanja je nakratko zaustavljena, ali nije došlo do oštećenja i napor je nastavljen, izvestila je NASA-ina kontrola lansiranja.
NASA želi da pošalje kapsulu posade na raketu oko Meseca, gurajući je do granice pre nego što astronauti krenu na sledeći let. Ako petonedeljni demo sa test lutkama uspe, astronauti bi mogli da lete oko Meseca 2024. i da slete na njega 2025. Ljudi su poslednji put hodali po Mjesecu prije 50 godina.
Prognostičari su očekivali uglavnom povoljno vrijeme u svemirskom centru Kenedi, posebno pred kraj dvočasovnog popodnevnog lansirnog perioda.
Istovremeno, vodeći inženjeri rakete izrazili su povjerenje u zategnute vodove za gorivo i promjene u proceduri.
U ponedeljak je senzor pokazao da je jedan od četiri motora previše topao, ali su inženjeri kasnije potvrdili da je zapravo dovoljno hladan. Tim za lansiranje planirao je da ovaj put ignoriše neispravan senzor i da se osloni na druge instrumente kako bi osigurao da je svaki glavni motor pravilno ohlađen.
Pre paljenja, glavni motori moraju biti hladni kao tečno vodonično gorivo koje teče u njih na minus-420 stepeni Farenhajta (minus-250 stepeni Celzijusa). U suprotnom, nastala šteta bi mogla dovesti do naglog gašenja motora i prekinutog leta.
Menadžeri misije su prihvatili dodatni rizik koji predstavlja problem motora, kao i poseban problem: pukotine u izolacionoj peni rakete. Ali oni su priznali da bi drugi problemi mogli da izazovu još jedno odlaganje.
To nije sprečilo hiljade da ometaju obalu kako bi videli kako raketa Space Launch Sistem raste. Lokalne vlasti su očekivale velike gužve zbog dugog vikenda praznika rada.
Probni let vredan 4,1 milijardu dolara je prvi korak u NASA-inom programu obnovljenog istraživanja Meseca Artemis, nazvanom po sestri bliznakinji Apolona u grčkoj mitologiji.
Dvanaest astronauta hodalo je po Mesecu tokom NASA-inog programa Apolo, poslednji put 1972.
Artemis – godinama kasni i sa milijardama preko budžeta – ima za cilj da uspostavi trajno ljudsko prisustvo na Mesecu, pri čemu će posade na kraju tamo provoditi nedelje. Smatra se poligonom za Mars.
