Uvjeren je da je ima prostora za kompromis u rješavanju sporova sa Hrvatskom, kao i da će vlade obje države biti dovoljno mudre da ga pronađu. Političke elite u Crnoj Gori imaju posebnu ulogu u stvaranju klime i podrške sudijama da izdrže na jako teškom i ponekad rizičnom putu, upozorava Savković.
U reformi zakonodavstva Crna Gora je odmakla prilično daleko, međutim na planu reformi institucija nažalost nismo previše postigli, ocjenjuje profesor doktor Vladimir Savković.
Pravni sistem nije dovoljno funkcionalan, jer upravo institucije obezbjeđuju stručnu i nepristrasnu primjenu normi. Dekan je, ipak, optimista i očekuje važne pomake, jer ubrzan tempo pristupanja Evropskoj uniji nosi novu dinamiku i na planu reformi institucija. Upozorava da su kritike potrebne i dobrodošle, ali moraju biti konstruktivne i kompetentne.
„Iako često ne poznaju dovoljno kako pravni sistem ove države funkcioniše, političari su povremeno skloni da neutemeljenom i paušalnom kritikom sasvim nepotrebno, takav je moj utisak, dodatno urušavaju povjerenje u institucije sistema, što u pravilu otežava ukupne napore na ovom planu“, naglašava Savković.
Presude suda pravde sve su viši izvori prava Evropske unije, a time i država članica. Podizanje značaja uloge sudije trend je koji će morati da prati i Crna Gora. Šta preduzeti da bi zaživjela vladavina prava? Suđenje u razumnom roku, presude i sve ono što nam Evropska unija u preporukama sugeriše. Potrebno je stalno ulaganje, kaže profesor Savković.
„Kako bi obezbijedili da najbolji crnogorski pravnici budu i ostanu dio crnogorskog pravosuđa. U tom smislu posebno je važna i ukupna društvena klima, odnosno podrška tim ljudima da izdrže na jednom jako teškom i ponekad rizičnom putu, putu zaštite javnog interesa kroz rad u crnogorskim sudovima i tužilaštvima“, kaže Savković.
Skupština Crne Gore je prošle godine usvojila dvjesta jedan zakon, dvostruko više u odnosu na prosjek u posljednjih deset godina, a više od stotinu dvadeset zakona odnosi se na EU agendu i usklađivanje crnogorskog zakonodavstva sa pravnom tekovinom Evropske unije. Da li takva efikasnost parlamenta može da bude nauštrb kvaliteta zakonskih rješenja?
„Svakako da može, nažalost, može, a to nerijetko i jeste slučaj. Međutim, mišljenja sam da u ovom trenutku sama ta žurba jeste načelno opravdana budući da kao država i narod imamo istorijsku šansu da postanemo članica Evropske unije. Razumije se, sve to mora biti rađeno uz uslov da se u mjeri prihvatljivog ili minimalno prihvatljivog vodi računa i o kvalitetu samih zakonskih rješenja“, ističe Savković.
Crna Gora ove godine mora da riješi neke veoma složene probleme naslijeđene iz prošlosti, Prevlaku na primjer. Kojim putem treba da ide, možemo li se osloniti na pravo?
„Da, na pravo se uvijek valja osloniti. Međutim, Hrvatska je naš susjed i članica Evropske unije s kojom imamo određene sporove. Ti sporovi bi mogli u nekom negativnom scenariju predstavljati prepreku za pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji. Smatram da je zaista najbolji pristup traženje kompromisa i insistiranje na istom. Naravno, sve to u granicama crnogorskih nacionalnih interesa.
Duboko sam uvjeren da prostora za kompromis uvijek ima, kao i da će vlade obje države biti dovoljno mudre da ga pronađu i da po pitanju Prevlake i po pitanju školskog broda Jadran i drugim pitanjima traže i pronađu kompromis“, ocijenio je dekan.
Izazovi za našu državu i pravničku profesiju tek predstoje po ulasku u Evropsku uniju. U očekivanju punopravnog članstva priprema se i Pravni fakultet. Započet je proces akreditacije studijskog programa pod nazivom Pravo Evropske unije na master studijama. Dodatna podrška države bila bi posebno značajna.
