Sudan traži od Ujedinjenih nacija da odmah ukinu embargo na oružje

Sudan traži od Ujedinjenih nacija da odmah ukinu embargo na oružje

Sudan zahteva od Saveta bezbednosti UN da odmah ukine embargo na oružje i druge sankcije uvedene tokom nasilja u zapadnom regionu Darfura 2005. godine, rekavši da kazna ne uključuje uslove ili zahteva od vojne vlade da ispuni standarde UN.

Sudanski ambasador u UN-u Al-Harith Idris Mohamed rekao je u pismu vijeću koje je proslijeđeno u petak da sankcije „više nisu relevantne za veličanstvenu stvarnost na terenu u Darfuru danas u poređenju sa situacijom iz 2005. godine“.

„Darfur je, uglavnom, prevazišao ratno stanje, kao i prethodne bezbednosne i političke izazove“, rekao je on.

Mohamed je rekao da je prelazna vlada Sudana posvećena rešavanju preostalih socijalnih i bezbednosnih pitanja u Darfuru, uključujući sporadične plemenske sukobe. On je dodao da se ulažu napori da se formiraju i rasporede Zajedničke bezbednosno-očuvačke snage za zaštitu civila.

Sudanska vlada je više puta pozivala Savet bezbednosti da ukine sankcije, ali je ovo pismo bilo mnogo jače. U njemu se navodi da „Sudan neće prihvatiti ništa manje od trenutnog ukidanja ovih sankcija bez uslova ili merila“.

Sukob u Darfuru počeo je 2003. godine kada su pobunjenici podigli oružje protiv autoritarne vlade u Kartumu koju je tada predvodio Omar al-Bašir, optužujući je za diskriminaciju i zanemarivanje. UN su ranije procenile da je 00.000 ljudi poginulo u sukobu, a 2,7 miliona je napustilo svoje domove.

Al-Bašira traži Međunarodni krivični sud zbog navodnih zločina u Darfuru. Sud je za njim raspisao poternicu 2009. godine zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, a optužbama je dodao i genocid 2010. godine.

U aprilu 2019. Al-Bašir je svrgnut nakon tri decenije na vlasti. On je u zatvoru u Kartumu, gde se suočava sa optužbama za korupciju i optužbama u vezi sa rušenjem bivše izabrane vlade.

U oktobru 2021. Sudan je upao u previranja nakon puča koji je predvodio vodeća vojna ličnost zemlje, general Abdel-Fattah Burhan, koji je izbacio iz koloseka kratkoročnu demokratsku tranziciju nakon al-Baširovog svrgavanja.

Sudanski ambasador je rekao Savetu bezbednosti da su kontinuirane sankcije imale „štetan uticaj i negativne posledice koje se protežu izvan embarga na oružje u Darfuru i ciljanih sankcija za neke pojedince“, uključujući zamrzavanje imovine i zabranu putovanja.

Sankcije obeshrabruju investitore i „ohrabruju odmetnute naoružane prekogranične grupe da naruše mir i red u Darfuru, zbog neravnoteže čvrste moći“, rekao je Mohamed. Ukidanje sankcija omogućilo bi Sudanu da „i dalje igra aktivnu regionalnu ulogu“, rekao je on.

U julu 2021. godine, generalni sekretar UN Antonio Gutereš preporučio je četiri merila za vođenje Saveta bezbednosti u reviziji sankcija: napredak u pitanjima političkog i ekonomskog upravljanja; prelazni bezbednosni aranžmani u Darfuru; Nacionalni plan civilne zaštite; i tranzicionu pravdu i odgovornost.

Mohamed je rekao da su neka merila i ciljevi „potpuno nerealni i ne mogu se ispuniti, ni u Sudanu ni drugde u većini zemalja u razvoju“. Nije izdvojio nijedno merilo.

Ambasador je takođe optužio neke članove saveta da se uzdržavaju od saradnje sa sudanskom vladom „kako bi postigli realna, primenljiva i merljiva merila“.