Sadnja više drveća u urbanim područjima radi snižavanja letnjih temperatura mogla bi za trećinu smanjiti smrtne slučajeve direktno povezane sa vrućim vremenom i toplotnim talasima, rekli su istraživači u sredu.
Modeliranjem je otkriveno da bi povećanje pokrivača drveća na 30 procenata smanjilo 0,4 stepena Celzijusa (0,7 stepeni Farenhajta) lokalno, u proseku, tokom vrelih letnjih meseci, objavili su u The Lancet-u.
Od 6.700 prevremenih smrti pripisanih višim temperaturama u 93 evropska grada tokom 2015. godine, jedna trećina je mogla biti sprečena, prema nalazima.
Trenutno je nešto manje od 15 odsto urbanih sredina u Evropi, u proseku, prekriveno nekom vrstom lišća.
Studija je prva koja predviđa broj prevremenih smrti zbog viših temperatura u gradovima koji bi se mogli sprečiti dodatnim pokrivačem drveća, rekla je glavni autor Tamara Iungman, istraživač sa Instituta za globalno zdravlje u Barseloni (ISGlobal).
„Već znamo da su visoke temperature u urbanim sredinama povezane sa negativnim zdravstvenim ishodima, kao što su kardiorespiratorna insuficijencija, prijem u bolnicu i prerana smrt“, rekla je ona u saopštenju.
„Naš cilj je da informišemo lokalne politike i donosioce odluka o prednostima strateškog integrisanja zelene infrastrukture u urbano planiranje kako bismo promovisali održivije, otpornije i zdravije urbano okruženje.
Gradovi beleže više temperature od okolnih predgrađa ili sela zbog takozvanog efekta urbanog toplotnog ostrva.
Ova dodatna toplota je prvenstveno uzrokovana nedostatkom vegetacije, izduvnim gasovima iz sistema za klimatizaciju, zajedno sa tamnim asfaltom i građevinskim materijalima koji apsorbuju i zadržavaju toplotu.
Klimatske promene su već pojačale problem. Prošle godine u Evropi je zabeleženo najtoplije leto u istoriji i druga najtoplija godina.
Toplotni talasi širom sveta doživljavaju rekordne vrhove i povećali su trajanje poslednjih decenija.
Danas, hladni uslovi i dalje izazivaju više smrtnih slučajeva u Evropi nego vruće vreme. Ali klimatski modeli predviđaju da će bolesti i smrt uzrokovane toplotom predstavljati veći teret zdravstvenim službama u roku od jedne decenije.
„Ovo postaje sve hitnije jer Evropa doživljava sve ekstremnije temperaturne fluktuacije uzrokovane klimatskim promenama“, rekao je Iungman.
Istraživači su procenili stope smrtnosti za osobe starije od 20 godina između juna i avgusta 2015. godine, što čini ukupno 57 miliona stanovnika.
Ovi podaci su analizirani u odnosu na dnevne prosečne gradske temperature u dva scenarija modeliranja.
Prvi je uporedio gradsku temperaturu sa i bez gradskih toplotnih ostrva. Druga simulacija smanjenja temperature ako je pokrivenost drveća povećana na 30 procenata.
U proseku, temperatura u gradovima je tokom leta 2015. bila 1,5 stepeni Celzijusa toplija nego u okolnim selima. Grad sa najvećom razlikom – 4,1 stepen Celzijusa – bio je Kluž-Napoka, Rumunija.
U svim gradovima, 75 odsto ukupnog stanovništva živelo je u područjima koja su bar jedan stepen toplija, dok je 20 odsto iskusilo temperature najmanje dva stepena više.
Sveukupno, gradovi sa najvišim stopama smrtnosti od temperature bili su u južnoj i istočnoj Evropi.
„Ovo je važno istraživanje“, prokomentarisao je Laurence Vainvright, predavač na Smith School of Enterprise and the Environment Univerziteta u Oksfordu.
„Urbana sadnja drveća – u pravom obimu, na pravim mestima i pod određenim drugim uslovima – verovatno dovodi do skromnog, ali stvarnog smanjenja smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom u mnogim urbanim oblastima.
Ranije studije su pokazale da zelene površine mogu imati dodatne zdravstvene koristi kao što su smanjenje kardiovaskularnih bolesti, demencije i lošeg mentalnog zdravlja, kao i poboljšanje kognitivnog funkcionisanja dece i starijih.
