Veliki broj aktivista u Iranu ponovo je uhapšen. Svaka protestna akcija brutalno se suzbija. Režim u Teheranu sada se obračunava čak i sa sopstvenim herojima.
Reza Kandan ponovo je iza rešetaka. Nije mu dozvoljeno ni da telefonom pozove porodicu. Taj iranski aktivista za ljudska prava suprug je poznate advokatkinje i borkinje za ljudska prava Nasrin Sotudeh. „Uhapšen je, jer se prije šest godina javno izjasnio protiv obaveznog nošenja hidžaba“, kaže Sotudeh za DW.
Nasrin Sotudeh je zabrinuta za svog muža i smatra da pravosuđe njegovim hapšenjem ne pokušava samo da izvrši pritisak na nju, već i da pošalje upozorenje svim kritičarima režima. Sotudeh, koja je 2012. godine dobila nagradu Saharov koju dodjeljuje Evropska unija, više od 25 godina bori se za ljudska i ženska prava u Iranu. Ona je jedan od najistaknutijih glasova iranskog civilnog društva. Njen suprug Reza Kandan, po profesiji grafički dizajner, godinama je uz nju i takođe je angažovan u borbi za ljudska prava.
„Reza je 2018. godine, zajedno sa drugim aktivistima, dizajnirao bedževe sa natpisom: ’Protiv sam obaveznog nošenja marame’. Zbog toga je uhapšen i 2019. osuđen na šest godina zatvora. Slučaj je kasnije zvanično okončan, ali je sredinom decembra 2024. ponovo uhapšen“, priča Sotudeh.
Nasrin Sotudeh je i sama bila zatvorena između 2018. i 2023. godine u ozloglašenom zatvoru Evin, jer je branila mlade žene koje su se javno suprotstavljale obaveznom nošenju hidžaba. Tada je osuđena na 38 i po godina zatvora i 148 udaraca bičem. Zbog srčanih aritmija i lošeg zdravstvenog stanja, u novembru 2023. odobren joj je privremeni izlazak iz zatvora.
Iako svakog trenutka može biti ponovo uhapšena, to je ne sprečava da nastavi svoju borbu. Sredinom januara, zajedno sa uglednom islamskom pravnicom i aktivistkinjom za ženska prava Sedige Vasmagi, pokrenula je peticiju u kojoj pozivaju na ukidanje smrtne kazne i obaveznog nošenja hidžaba, kao i na okončanje nasilja nad ženama koje se tome usprotive. U peticiji se naglašava da je obavezni hidžab u Iranu prije svega političko oruđe za represiju nad ženama.
„Politički sistem se plaši ponovnog izbijanja protesta“, kaže Sotudeh za DW, ukazujući na masovne demonstracije koje su započele nakon smrti Jine Mahse Amini u septembru 2022. godine. „Zato pravosuđe pokušava da zastraši aktiviste.“ Protesti su tada brutalno ugušeni, ali i danas gotovo svakodnevno stižu vijesti o hapšenjima aktivista civilnog društva.
Iranska rediteljka Bahman Dar al Šafei objavila je 4. marta na svom Instagram-nalogu da je aktivistkinja Marzijeh Gafari uhapšena sredinom februara i da je nakon 17 dana u samici prebačena u žensko odjeljenje zatvora Evin. Prema njenim riječima, Gafari, članica kulturnog udruženja „Sizdah Aban“, 25 godina se volonterski angažovala na jugu Teherana, posebno pomažući trudnicama i djeci. Razlog za njeno hapšenje nije poznat.
Krajem februara uhapšen je i Ali Abdi, poznati sociolog i aktivista. On je živio u SAD i u svojim istraživanjima bavio se društvenim pokretima, migracijom i političkim transformacijama. Godine 2023. otputovao je u Teheran da posjeti majku, ali je tada uhapšen i izveden pred sud. Krajem februara 2024. objavio je u video-poruci da je osuđen na 12 godina zatvora, između ostalog zbog analize protesta iz 2009. na kojoj je radio deset godina.
„Moj otac je i dalje iza rešetaka“, potvrdio je Alireza Bahtijar za DW. Njegov otac, Mohamad Bager Bahtijar, bio je dio grupe ratnih veterana koji su sredinom februara održali tihi protest ispred Univerziteta u Teheranu.
Cilj protesta bio je, između ostalog, ukidanje kućnog pritvora za Mir Hoseina Musavija i njegovu suprugu Zahru Rahnavard, koji su od 2009. zatvoreni u svojim domovima bez sudskog procesa. Musavi, nekadašnji premijer Islamske Republike, pao je u nemilost režima nakon spornih predsjedničkih izbora 2009. godine. Tada se svrstao na stranu demonstranata i otvoreno kritikovao izbornu krađu i nasilje nad demonstrantima.
Veterani koji su učestvovali u protestu borili su se u Iransko-iračkom ratu (1980–1988). Iako ih režim slavi kao heroje, mnogi od njih već dugo kritikuju sve veću represiju u društvu, posebno brutalan obračun sa demonstrantima nakon smrti Jine Mahse Amini.
Oni zahtjevaju oslobađanje svih političkih zatvorenika. Činjenica da su upravo oni sada meta represije pokazuje koliko se režim plaši novih talasa protesta. Njihovo okupljanje sredinom februara brutalno je razbijeno, a stotine demonstranata, uključujući i Mohamada Bagera Bahtijara, uhapšeno je.
„Moj otac je više puta dobijao prijetnje smrću zbog svojih kritika političkog sistema“, kaže njegov sin Alireza za DW. I dodaje: „Kao vojnik, osam godina je branio svoju zemlju i narod tokom rata. Sada smatra da mu je dužnost da se bori protiv represije nad civilnim društvom.“
