Poslanici koji su željeli da pokrenu postupak za zabranu AfD-a morali su da odustanu, ali planiraju novi pokušaj. AfD će ubuduće imati 152 poslanika u Bundestagu i tako postati druga najveća poslanička grupa.
Zahtjev za pokretanje postupka zabrane stranke Alternativa za Nemačku (AfD) suočava se s neuspjehom. Inicijativa, kojom je Bundestag trebalo da podnese zahtjev za zabranu stranke pred Saveznim ustavnim sudom Nemačke, prošla je samo prvo čitanje i zatim ostala na razmatranju u Odboru za unutrašnje poslove. U ovom trenutku, 124 poslanika podržava inicijativu, ali to nije dovoljno, pa Bundestag o tome neće glasati.
Prema informacijama ARD, inicijatori više ne vide mogućnost da u aktuelnom sazivu Bundestaga izdejstvuju glasanje o ovom pitanju. A sa konstituisanjem novog Bundestaga, najkasnije 25. marta, zahtjev postaje nevažeći.
Inicijativa za podnošenje zahtjeva za zabranu AfD-a pripremala se mjesecima tokom protekle godine. Poslanici iz više poslaničkih grupa u Bundestagu pokušavali da obezbijede većinu. To im nije pošlo za rukom.
Od samog početka bilo je jasno da se mnogi poslanici u Bundestagu mogu ubijediti u tu ideju samo ako Savezna služba za zaštitu ustava (BfV) odnosno državna bezbjednost, stranku zvanično proglasi jasno ekstremističkom, umesto da je vodi samo kao sumnjiv slučaj.
Još u oktobru 2024. tadašnji predsjednik BfV-a, Tomas Haldenvang (CDU), nagovijestio je da bi moglo doći do takvog koraka. Međutim, do toga nije došlo, kao ni do najavljenog stručnog mišljenja. Negativan faktor za cijeli proces bila je i Haldenvangova kandidatura za Bundestag, koji u međuvremenu više nije na funkciji predsjednika BfV-a.
Osim toga, nekoliko iniciajtora zabrane neće biti u novom sazivu Bundestaga. Za jednog od njih, Marka Vandervica (CDU) – Alternativa za Nemačku je neprijatelj njemačkog Ustava, ljudi i demokratije. „AfD nije stranka koja je tek malo desno“, rekao je 30. januara 2025. Samo dan ranije, prvi put je u Bundestagu postignuta većina isključivo zahvaljujući glasovima AfD-a. Šef poslaničke grupe SPD, Micenih, optužio je kandidata CDU za kancelara, Fridriha Merca, da je „otvorio vrata pakla“.
Karmen Vege (SPD) kaže da će nastaviti da se zalaže za pokretanje postupka protiv AfD-a u Ustavnom sudu u Karlsrueu. „AfD predstavlja najveću prijetnju za našu demokratiju i uvjerena sam da ispunjava uslove za zabranu stranke.“
Poslanik Zelenih, Til Štefen, takođe jedan od inicijatora zabrane AfD-a, rekao je za ARD: „Naš cilj ostaje da u narednom sazivu ponovo pokrenemo postupak.“
Ni Vandervic ne želi da odustane:„AfD je prijetnja demokratiji. Zato moramo da budemo spremni da je odbranimo. Bilo kako bilo, postupak mora da se nastavi. AfD nastavlja da se radikalizuje.“
On pritom aludira na to da je poslanička grupa AfD-a primila i Maksimilijana Kraha i Matijasa Helferiha. Krah je u jednom intervjuu rekao da „nisu svi koji su nosili SS-uniformu bili zločinci“, dok se Helferih opisao kao „prijateljsko lice nacionalsocijalizma“. Kako tvrdi, to je rekao ironično.
