Cijene nafte su u utorak pale, umanjujući izvesne dobitke u odnosu na prethodnu sesiju, pošto se tržište plaši da bi agresivnije povećanje kamatnih stopa od strane centralnih banaka moglo dovesti do globalnog ekonomskog usporavanja i omekšavanja potražnje za gorivom.
Fjučersi na naftu Brent za oktobarsko poravnanje pali su za 81 cent, ili 0,7%, na 104,28 dolara po barelu do 03:59 GMT nakon što su u ponedeljak porasli za 4,1%, što je najveći rast u više od mesec dana.
Oktobarski ugovor ističe u srijedu, a aktivniji novembarski ugovor je bio na 102,33 dolara, što je pad od 0,6%.
Američka nafta Vest Tekas Intermediate koštala je 96,68 dolara za barel, što je pad od 33 centa, ili 0,3%, nakon rasta od 4,2% na prethodnoj sesiji.
Inflacija je skoro dvocifrena teritorija u mnogim najvećim svetskim ekonomijama, nivo koji nije viđen skoro pola veka, što bi moglo da podstakne centralne banke u Sjedinjenim Državama i Evropi da pribegnu agresivnijem povećanju kamatnih stopa.
„Sklonost riziku se ohladila zbog očekivanja da će Federalne rezerve nastaviti da povećavaju kamatne stope… Povlačenje cijena prirodnog gasa u Evropi takođe dodaje neizvesnost slici energetske krize“, rekli su analitičari iz Haitong Futuresa.
Takođe, s obzirom na cene, ruska proizvodnja nafte premašila je očekivanja nakon rata u Ukrajini, izjavio je u ponedeljak šef Međunarodne agencije za energiju (IEA). Ali on je rekao da će Moskvi, koja svoje akcije u Ukrajini naziva „specijalnom operacijom“, biti sve teže da održi proizvodnju kako sankcije Zapada budu počele da grizu.
Zemlje članice IEA mogle bi da ispuste više nafte iz strateških rezervi nafte (SPR) ako smatraju da je to potrebno kada trenutna šema istekne, takođe je rekao šef agencije.
Međutim, političko nasilje u ponedeljak uveče u Iraku, drugom po veličini proizvođaču OPEK-a, podržalo je cene.
Vladine bezbednosne snage i milicije lojalne šiitskom svešteniku Moktadi al Sadru sukobile su se oko Zelene zone u kojoj su smeštene vladine centrale i ambasade u prijestonici Bagdadu, ubivši 20, u dugotrajnom sporu oko formiranja nove vlade od poslednjih izbora godine.
„Kao veliki izvoznik nafte sa proizvodnjom od preko 4 miliona barela dnevno, (Iračka) domaća situacija nema manje uticaja na cene nafte od Irana“, kažu analitičari Haitonga.
Oskudna ponuda takođe pruža podršku cenama. Saudijska Arabija, najveći proizvođač u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK), prošle nedelje je istakla mogućnost smanjenja proizvodnje, za koje izvori kažu da bi se moglo poklopiti sa povećanjem snabdevanja iz Irana ako postigne nuklearni sporazum sa Zapadom.
OPEK+, koji se sastoji od OPEK-a, Rusije i savezničkih proizvođača, sastaje se da odredi politiku 5. septembra.
Američki institut za naftu, industrijska grupa, trebalo bi da objavi podatke o zalihama sirove nafte u SAD u utorak, a Uprava za energetske informacije, statističko ogranak američkog Ministarstva energetike, koja će uslediti u srijedu.
