Njemački indikatori su u srijedu premašili predviđanja jer je, umjesto očekivane recesije, bruto-domaći proizvod (BDP) porastao 0,2 odsto u trećem kvartalu, a inflacija se vratila na 2,0 odsto u odnosu na prije godinu dana, objavio je statistički Institut Destatis.
BDP za drugi kvartal je takođe revidiran naniže, uz smanjenje od 0,3 odsto u poređenju s padom od 0,1 odsto izračunatim ranije. Tokom jedne godine, ovaj pokazatelj je i dalje niži za 0,2 odsto u trećem kvartalu.
Ovo povećanje BDP-a u trećem kvartalu premašilo je očekivanja stručnjaka sa finansijsko-informacione platforme Factset koji su očekivali stagnaciju, i Vlade koja je predvidjela „tehničku recesiju“, odnosno pad BDP-a u dva uzastopna kvartala.
Međutim, „očigledno je prerano govoriti o pozitivnom preokretu trenda“, upozorava Elmar Volker, stručnjak firme LBBV.
Ako potrošnja domaćinstava nastavi da raste, „blagi oporavak njemačke privrede bi mogao da se nastavi. Ali za sada nećemo vidjeti ekonomski bum kao u drugim evropskim zemljama“, podvlači Robert Leonhard, iz banke DZ.
Inflacija je poslije tromjesečnog pada porasla više nego što se očekivalo, na 2,0 odsto tokom jedne godine, posebno zbog uticaja oporavka cijena energenata koje su bile značajno opale protekle godine.
Bazna inflacija – bez potrošačkih dobara i energije, takođe je porasla na 2,9 odsto tokom jedne godine, podstaknuta kontinuiranim rastom cijena usluga.
To pokazuje da je „inflatorni pritisak u Nemačkoj još veoma živ“, analizira Karsten Bžeski iz banke ING.
Harmonizovani indeks rasta cijena kojeg koristi Evropska centralna banka (ECB) je u oktobru dostigao 2,4 odsto.
Inflacija je prošlog mjeseca bila najniža od februara 2021 – 1,6 odsto na godišnjem nivou pošto je vrhunac dostigla 2022.
To je motivisalo ECB da drugi put uzastopno smanji svoje ključne kamatne stope.
„Do kraja godine, ukupna inflacija bi trebalo da se još malo poveća zbog tih baznih efekata“, ali bi 2025. trebalo da se stabilizuje oko 2,0 odsto koje cilja ECB, predviđa Elmar Volker.
Oporavak BDP-a donosi izvjesno olakšanje Njemačkoj koja je od prošle godine „u crvenom“ među velikim industrijskim zemljama.
„Strukturni problemi i pad međunarodne konkurentnosti, u kombinaciji sa slabom domaćom tražnjom“ ostaju „prava glavobolja“, primjećuje Filip Šojrmejer, stručnjak banke KfV.
Njemačka industrija, opterećena energetskom krizom izazvanom ruskom invazijom na Ukrajinu, takođe pati od toga jer je Kina sustiže u pogledu proizvodnje i izvoza.
Ali njemačka privreda i dalje zaostaje i u zoni eura koja će, po Briselu, porasti za 0,8 odsto 2024. godine.
Ta loša situacija Njemačke povećava nepopularnost vladajuće koalicije koju predvodi socijaldemokrata Olaf Šolc.
Sredinom oktobra MMF je pesimistično predviđao stagnaciju Njemačke 2024, s recesijom od 0,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a vlada Šolca predviđa pad BDP-a od 0,1 odsto tokom cijele godine.
