Poslednjih osam godina bile su najtoplije zabeležene čak i sa uticajem vrijemenske prilike u La Nini od 2020. godine, saopštila je u utorak služba Evropske unije za praćenje klime.
Prosečne temperature tokom 2022. godine—koja je doživela kaskadu prirodnih katastrofa bez presedana koje su klimatske promene učinile verovatnijim i smrtonosnijim— čine je petom najtoplijom godinom od kada su počeli da se beleže u 19. veku, prema Kopernikus službi za klimatske promene.
Pakistan i severnu Indiju je spržio dvomesečni prolećni toplotni talas sa dugotrajnim temperaturama znatno iznad 40 stepeni Celzijusa (104 stepena Farenhajta), praćene poplavama u Pakistanu koje su zahvatile trećinu zemlje, pogodile 33 miliona ljudi i izazvale oko 30 milijardi dolara u šteti i ekonomskim gubicima.
Francuska, Britanija, Španija i Italija postavile su nove prosečne temperaturne rekorde za 2022. godinu, dok je Evropa u celini doživela drugu najtopliju godinu ikada, naveo je Kopernik u godišnjem izveštaju.
Toplotni talasi širom kontinenta bili su pojačani teškim uslovima suše.
Evropske temperature su porasle za više od dva puta više od globalnog proseka u poslednjih 30 godina, pri čemu je region pokazao najveću stopu porasta od svih kontinenata na svetu.
„2022. je bila još jedna godina klimatskih ekstrema širom Evrope i širom sveta“, rekla je zamenica šefa službe za klimatske promene Kopernikus Samanta Berdžes.
„Ovi događaji naglašavaju da već doživljavamo razorne posledice našeg zagrevanja sveta.
Veliki delovi Bliskog istoka, Kine, centralne Azije i severne Afrike takođe su zabeležili toplotu bez presedana u proseku tokom cele 2022.
Kina i zapadna Evropa prijavile su negativne uticaje na poljoprivredu, rečni transport i upravljanje energijom u vezi sa vremenskim uslovima.
‘Nema znakova usporavanja’
I prošle godine su polarni regioni Zemlje doživeli rekordne temperature.
Udaljena stanica Vostok duboko u unutrašnjosti istočnog Antarktika dostigla je relativno blagi minus 17,7C (0,14F), najtopliju ikada izmerenu u njenoj 65-godišnjoj istoriji.
Morski led na Antarktiku dostigao je najniži minimum u 44-godišnjem satelitskom rekordu u februaru, tokom leta na južnoj hemisferi.
Na drugom kraju sveta, Grenland je imao septembarske temperature za 8 stepeni više od proseka, ubrzavajući gubitak ledenog pokrivača koji je postao glavni doprinos podizanju nivoa mora.
Najtoplije godine na globalnom nivou do sada su — u opadajućem redosledu — 2016, 2020, 2019 i 2017, prema Koperniku.
Atmosferske koncentracije dva glavna gasa staklene bašte koji izazivaju globalno zagrevanje — ugljen-dioksida (CO 2 ) i metana (CH 4 ) — takođe su nastavile decenijama dugi uspon do rekordnih nivoa.
Nivoi CO 2 su porasli na 417 delova na milion – najviši nivo u više od dva miliona godina. Metan je porastao na 1.894 dela na milijardu na nivoe koji nisu viđeni u 800.000 godina.
„Atmosferske koncentracije nastavljaju da rastu bez znakova usporavanja“, rekao je Vincent-Henri Peuch, direktor Kopernikove službe za praćenje atmosfere.
Svet koji je jedva 1,2C iznad predindustrijskog nivoa već je pogođen rekordnim toplotnim talasima, sušama i temperaturama, i ide ka katastrofalnim 2,8C iznad tog standarda.
Pariski sporazum, koji su 2015. dogovorile skoro sve zemlje sveta, poziva na ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, za koje naučnici kažu da bi klimatske uticaje ograničilo na nivoe kojima se može upravljati.
Ali emisije CO 2 i CH 4 iz proizvodnje i upotrebe fosilnih goriva – glavnog pokretača zagrevanja – nastavile su da rastu, čak i kada se dekarbonizacija globalne ekonomije ubrzala.
