Zašto je Kijev odlučio da pokrene ovaj smjeli napad kad su njegove trupe ionako istanjene na nekoliko mjesta duž prve linije fronta dugog 1.000 kilometara?
Ukrajinski upad na rusku teritoriju 6. avgusta iznenadio je ne samo Moskvu, već i mnoge unutar same Ukrajine i većinu onih koji rat prate spolja.
Zašto je Kijev odlučio da pokrene ovaj smeli napad kad su njegove trupe ionako istanjene na nekoliko mesta duž prve linije fronta dugog 1.000 kilometara?
Skoro nedelju dana kasnije, ruska vojska i dalje ima problema da zaustavi upad, ali sada logika iza ove operacije počinje polako da izbija na videlo.
Evo pet ključnih pitanja o ovom novom razvoju događaja u ratu u Ukrajini koji će najverovatnije uticati na to kako će se on dalje odvijati u narednim mesecima.
Ukrajinske trupe su 6. avgusta izvršile iznenadni prodor u rusku Kursku oblast, koja se graniči sa Ukrajinom.
Pouzdane informacije o razmerama ovog napada su oskudne.
Isprva je izgledalo kao da je operacija na nivou ranijih sporadičnih upada ruskih saboterskih grupa suprotstavljenih vladi Vladimira Putina.
One su pokušavale da se ubace u Rusiju iz Ukrajine i izgledalo je da su sačinjene od stotina pripadnika ruskog etničkog porekla.
Ali prošlonedeljni napad zašao je dublje na rusku teritoriju – kad su ruski vojni blogeri izvestili o žestokim borbama koje se vode tridesetak kilometara od granice i kad je guverner Kurske oblasti saopštio predsedniku Putinu da je 28 ruskih sela palo u ukrajinske ruke, postalo je jasno da su učestvovale konvencionalne ukrajinske trupe.
Čini se da je, dok je Moskva usredsređivala vojnu silu na nekoliko ključnih tačaka na glavnoj liniji fronta u kojima se nastavljaju žestoke borbe, Kijev odlučio da iskoristi slabo čuvanu granicu i ubaci se u Rusiju.
„Mi smo u ofanzivi. Cilj je da se razvuku neprijateljski položaji, da se nanesu maksimalni gubici i da se destabilizuje situacija u Rusiji budući da nisu sposobni da zaštite vlastitu granicu“, rekao je novinskoj agenciji Frans pres neimenovani viši ukrajinski zvaničnik za bezbednost.
Isprva je Kijev uporno ćutao o ovom napadu, a predsednik Vladimir Zelenski ga je posredno potvrdio tek 10. avgusta.
On je rekao da Ukrajina nastavlja da „potiskuje rat nazad na agresorovu teritoriju“.
Nije naveo jasne razloge ili ciljeve ove operacije, ali je 12. avgusta saopštio da je sada pod kontrolom Kijeva oko 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije.
Vojni i politički analitičari koji su pokušavali da odgovore na pitanje „zašto“, uglavnom se slažu da bi jedan od glavnih razloga za ovaj upad mogao da bude taktička distrakcija.
Poslednjih meseci, Ukrajina je imala problema da zadrži ruske snage na istoku, koje su polako napredovale, zauzevši prošle nedelje strateško mesto Časiv Jar.
Na severoistoku i jugu, situacija je jednako teška.
Uprkos tome što je Rusija brojčano i oružano nadmoćnija u mnogim tačkama duž linije fronta duge 1.100 kilometara, ukrajinske vlasti su se odlučile na kocku sa otvaranjem novog borbenog žarišta stotinama kilometara dalje, kako bi opteretile protivnikovo ljudstvo, preusmerivši deo pritiska sa istoka Ukrajine na Kursku oblast u Rusiji.
Stručnjak za bezbednost Mark Galeoti rekao je za BBC da je Ukrajina poslednjih meseci bila zatočena u ratu iznurivanjem, sa vrlo malo pokreta na terenu, i sada je morala da rizikuje kako bi stekla ikakvu prednost.
„Poslali smo naše borbeno najspremnije jedinice na najslabije tačke na njihovoj granici“, rekao je jedan ukrajinski komandant, u izjavi za Ekonomist , potvrdivši da se radi o kocki.
On je dodao da kocka nije počela da se isplaćuje tako brzo kao što se Kijev nadao.
„Njihovi komandanti nisu idioti… Oni premeštaju snage, ali ne onoliko brzo koliko bismo mi voleli. Oni znaju da ne možemo da proširimo logistiku 80 ili 100 kilometara“, dodao je.
Ruska propaganda je brzo nazvala napore da se potisne ukrajinski upad „antiterorističkom operacijom“.
I do 121.000 ljudi dobilo je poruku da se evakuiše iz Kurske oblasti, a još 11.000 ljudi preseljeno je iz susedne Belgorodske oblasti.
Ruske vlasti proglasile su federalno vanredno stanje u oblasti, uz pojedinačno finansijsko obeštećenje u visini od 115 dolara za lokalno stanovništvo.
Načelnik generalštaba Ruske vojske general Valerij Gerasimov tvrdio je nekoliko puta prošle nedelje da je ukrajinski upad zaustavljen, dok su na terenu bili vidljivi dokazi za suprotno.
General Gerasimov je upadljivo izostao sa poslednjeg zasedanja ruskog Saveta bezbednosti, kojim je predsedavao predsednik Putin, posvećenog rešavanju ove krize.
S druge strane, prisutan je bio jedan od Putinovih najbližih saveznika, šef ruske službe bezbednosti FSB Aleksander Bortnikov.
U poslednjem saopštenju o ovim događajima, predsednik Putin optužio je Ukrajinu za napad na mirne civile i obećao „primeren odgovor“.
Profesor Galeoti kaže da se Ukrajina suočava sa pravim rizikom od žestoke odmazde Rusije.
„Putin bi mogao da proglasi novi talas mobilizacije i dovede još nekoliko stotina hiljada vojnika u oružane snage.“
On dodaje da bi Rusija mogla da pronađe i druge načine da eskalira sukob.
Poslednjih meseci Ukrajina se suočavala sa razornom ruskom kampanjom bombardovanja njene energetske infrastrukture, nakon čega je veći deo ostao uništen ili delimično oštećen.
Ova kampanja bi potencijalno mogla da postane još intenzivnija.
Lakoća sa kojom je Ukrajina naizgled upala u Rusiju mora da se sagleda u širem kontekstu i ne mora nužno da dovede do okončanja ovog sukoba u bliskoj budućnosti.
„To je oblast od oko 80 sa 30 kilometara, i u kontekstu veličine Rusije i Ukrajine, zanemarljiva je. Ali njen politički uticaj je mnogo važniji“, kaže Mark Galeoti.
Neki analitičari tvrde da je Ukrajina željna da pokaže zapadnim saveznicima, a pogotovo Sjedinjenim Američkim Državama, da njene snage mogu da nastave da se bore.
To je takođe pojačalo, makar privremeno, pregovaračku poziciju Kijeva: sa trupama koje su 30 kilometara unutar ruske teritorije, deluje malo verovatno da će Moskva prihvatiti bilo kakav predlog o zamrzavanju borbenih linija kako one trenutno stoje.
Operacija je takođe promenila narativ o ratu za Ruse unutar zemlje – više nema nekakvog dalekog sukoba nazvanog „specijalnom vojnom operacijom“, već je došlo do razvoja događaja koji ih sve direktno pogađa.
„Kad pogledate izveštavanje iz Kurske oblasti, čak i u okvirima veoma kontrolisanog okruženja ruskih medija, očigledno je da su neki počeli da postavljaju pitanja“, kaže Sara Rensford, BBC-jeva dopisnica za Istočnu Evropu.
I za ruskog i za ukrajinskog vođu ovo je prelomni trenutak njihovih predsedničkih mandata.
Za Vladimira Putina, autoritarnog i često nefleksibilnog lidera, naviknutog da se oslanja na svoj najuži krug i bezbednosne službe posebno, ovaj razvoj događaja predstavlja veliki izazov.
Sve je teže sakriti razmere ruskih vojnih gubitaka.
Uz desetine hiljada raseljenih Rusa, teško je i održati sliku da Kremlj drži kontrolu i da ovo nije potpuni rat.
Kako što kaže Mark Galeoti, „to svaki put dodaje sve više i više klipova u točkove propagandne mašine Kremlja.“
„Viđali smo u prošlim ratovima, od sovjetskog rata u Avganistanu do ruskih ratova u Čečeniji, da Kremlj uspeva da održi određeni narativ, a onda, posle nekog vremena, stvarni svet sve više počinje da izbija na videlo.“
Za Vladimira Zelenskog, ovaj upad u Rusiju mogao bi da se ispostavi jednako neugodnim, ali iz sasvim drugih razloga.
Analitičar Emil Kastehelmi kaže da bi najbolji ishod za Ukrajinu bio da Rusija preusmeri „značajnu količinu ljudstva sa najkritičnijih mesta kako bi povratila svaki kvadratni kilometar ruske teritorije, uprkos gubicima.“
Iako bi moglo da podigne Ukrajincima moral na kratke staze, to bi za posledicu moglo da ima još veće teritorijalne gubitke na istoku, u oblastima prve linije fronta u kojima se borbe nastavljaju nesmanjenom žestinom, dok neki ruski vojni blogeri slave nove prodore, koji za sada ipak ostaju nepotvrđeni.
Profesor Galeoti kaže da je aktuelnoj pat poziciji u ratu bilo potrebno protresanje da bi se stvari pokrenule sa mrtve tačke.
I dok je to protresanje uveliko u toku, njegov ishod za sada je neizvestan.
