Poskupljenje energenata zbog energetske krize koštalo je Evropu 1 trilion dolara, računicu je napravila agencija Blumberg.
„Približno 1 bilion dolara je ukupan iznos povećanja cijena energije za potrošače i preduzeća koja su delimično, ali ne u potpunosti, nadoknađena paketima pomoći“, navodi agencija u saopštenju od 18. decembra.
Međutim, kako primećuje Blumberg, najdublja energetska kriza poslednjih decenija tek počinje.
Posle ove zime, region će morati da dopuni svoje rezerve gasa gotovo bez isporuka iz Rusije, povećavajući konkurenciju za cisterne za gorivo.
Čak i sa uvođenjem novih kapaciteta za uvoz LNG-a, očekuje se da će tržište ostati zategnuto do 2026. godine kada se aktiviraju dodatni proizvodni kapaciteti iz SAD u Katar. To znači da neće biti predaha od visokih cijena.
Iako su vlade uspele da pomognu preduzećima i potrošačima da apsorbuju veliki deo udara, pružajući pomoć od više od 700 milijardi dolara, prema briselskom trustu mozgova Bruegel, vanredno stanje bi moglo da traje godinama.
S obzirom da kamatne stope rastu i da su privrede vjerovatno već u recesiji, podrška koja je ublažila udarac milionima domaćinstava i preduzeća izgleda sve više van domašaja.
Fiskalni kapacitet vlada je već pod pritiskom. Oko polovine zemalja članica Evropske unije ima dug koji premašuje granicu EU od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Na pozadini rasta cijena energenata i inflacije, izbijaju protesti u raznim evropskim zemljama. Jedna od poslednjih bile su demonstracije u Briselu, gde je više od 15 hiljada ljudi zahtjevalo dodatne mjere zaštite od visokih cijena.
