Očekuje se da će Evropska centralna banka usporiti brz i žestok tempo povećanja kamatnih stopa u cilju borbe protiv inflacije — ali ne toliko koliko visoke cene energenata izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu uništavaju finansije potrošača i ugrožavaju recesija u Evropi.
Analitičari predviđaju još uvek značajno povećanje stope od pola procenta poena na sastanku u četvrtak u Frankfurtu u Nemačkoj, nakon rekordnog povećanja od tri četvrtine poena u julu i oktobru. To bi se odrazilo na američke Federalne rezerve, koje su u sredu porasle za pola poena, nakon četiri uzastopna povećanja od tri četvrtine poena.
Švajcarska centralna banka je takođe podigla za pola poena u četvrtak, kada se slično povećanje očekuje i od Banke Engleske. Inflacija se smanjila u Ujedinjenom Kraljevstvu, SAD i Evropi, ali je i dalje bolna jer troškovi hrane, energije i stanovanja pritiskaju domaćinstva.
ECB će razmotriti kako je inflacija u 19 zemalja koje koriste evro valutu neočekivano pala na 10 odsto prošlog meseca sa 10,6 odsto u oktobru. To je bio prvi pad od juna 2021, ali je i dalje daleko iznad cilja ECB od 2%.
Uprkos smanjenju, „prerano je“ reći da je inflacija dostigla vrhunac, rekao je glavni ekonomista ECB Filip Lejn u intervjuu za novine Milano Finanza.
„Bio bih prilično siguran kada bih rekao da smo blizu vrhunca inflacije“, rekao je on, ali je upozorio da će za povratak na 2 odsto „trebati vremena“.
Očekuje se da će predsednica Banke Kristin Lagard ostati pri snažnoj antiinflacionoj poruci tokom konferencije za novinare nakon odluke, pri čemu povećanje stope za tri četvrtine nije apsolutno isključeno. Analitičari kažu da će se povećanja stopa verovatno nastaviti i u narednoj godini, a Lagardove primedbe će biti praćene za nagoveštaje o tome koliko bi stope mogle biti visoke.
Analitičari kompanije Pictet Vealth Management rekli su da izgledi da inflacija ostane iznad cilja neko vreme znače da bi Lagardova „u najmanju ruku… trebalo da se osloni na ideju o pauzi u skorije vreme“.
Jedan od razloga da se držimo teške poruke protiv inflacije: izgledi za rast evropske privrede su se poboljšali, do puke plitke recesije od moguće katastrofe.
Uprkos rastu cena energije nakon što je Rusija prekinula većinu isporuka prirodnog gasa, Evropska unija je uspela da u velikoj meri popuni podzemna skladišta za zimsku grejnu sezonu. To je ublažilo zabrinutost zbog nedostatka gasa, koji se koristi za grejanje, industriju i proizvodnju električne energije, i smanjilo strah od nestanka struje i industrijskih isključenja.
Povećanje kamatnih stopa je glavno sredstvo centralnih banaka u borbi protiv inflacije. Viši standardi se uskoro odražavaju u višim tržišnim troškovima zaduživanja za potrošače koji traže hipoteke i preduzeća kojima je potreban kredit za rad ili investiranje u nove objekte. Skuplji kredit smanjuje potražnju za robom i, u teoriji, takođe smanjuje povećanje cena.
Druga strana je da više stope mogu usporiti ekonomski rast, a to je postalo zabrinutost u SAD i Evropi. Malo poboljšani, ili barem manje katastrofalni, izgledi za rast u evrozoni smatraju se zelenim svetlom za Lagard i ECB da zadrže svoj fokus na inflaciji.
Zvaničnici banke kažu da sadašnje jačanje sprečava da inflacija postane hronična i da zahteva još bolnije lekove.
Referentna stopa ECB za kreditiranje banaka iznosi 2%, a njena stopa na depozite koje komercijalne banke ostavljaju preko noći je 1,5%.
Između julskog i oktobarskog sastanka, banka je podigla obe referentne vrednosti za 2 procentna poena za samo tri meseca, što je najbrži tempo od osnivanja zajedničke evro valute 1999. godine i pokrivajući teren za koji je trebalo 18 meseci u ranim ciklusima podizanja kamatnih stopa.
