Vrijeme na Mjesecu teče brže u odnosu na Zemlju zbog razlike u njegovom gravitacionom polju. To možda ne znači mnogo, ali mogli bi značajno da utiče prilikom sinhronizovanja svemirskih letjilica
Bela kuća želi da američka svemirska agencija (NASA) razvije novu vremensku zonu za Mesec – koordinisano lunarno vreme. (CLT).
Vreme na ovom svemirskom telu teče brže u odnosu na Zemljino zbog razlike u njegovom gravitacionom polju – 58.7 mikrosekundi svakog dana.
To možda ne znači mnogo, ali mogli bi značajno da utiče prilikom sinhronizovanja svemirskih letilica.
Američka vlada se nada da će nova vremenska zona da pomogne državnim i privatnim kompanijama u zajedničkim naporima da se stigne do Zemljinog satelita.
„Ova ključna teorija gravitacije o našem Univerzumu ima važnu posledicu da vreme teče drugačije na različitim mestima u svemiru.
„Gravitacija na Mesecu je za nijansu slabija i zato vreme tamo drugačije teče“, objasnila je Ketrin Hejmans sa Škotskog kraljevskog opservatorijuma za program BBC Radija 4.
Vreme na Zemlji trenutno mere hiljade atomskih časovnika raspoređenih širom planete.
Oni mere promenljivo energetsko stanje atoma i beleže vreme do nanosekunde.
Da su na Mesecu, za 50 godina bili bi za sekundu brži.
„Atomski sat na Mesecu drugačije će da računa vreme u odnosu na Zemlju.
„Normalno je da svako telo ima sopstveni ritam“, kaže Kevin Kogins, NASA-in zvaničnik.
NASA nije jedina koja želi da lunarnu vremensku zonu pretvori u stvarnost.
Evropska svemirska agencija već neko vreme pokušava da razvije novi sistem računanja vremena.
O tome bi trebalo da se dogovore države i glavno telo, u ovom slučaju Međunarodni biro za tegove i mere.
Trenutno se, na Međunarodnoj svemirskoj stanici, koristi koordinisano univerzalno vreme, jer relativno blizu Zemljine orbite.
Države bi trebalo da se dogovore i o tome odakle počinje novo računanje vremena i dokle će se prostirati.
Amerika želi da lunarno računanje vremena bude razvijeno do 2026, kada je planirana njena misija na Mesec.
Artemis Tri će biti prva misija koja će se vratiti na površinu Meseca posle ekspedicije Apolo 17 iz 1972. godine.
Plan je da se sleti na južni pol Meseca.
Veruje se da ta oblast sadrži značajne količine leda u kraterima do kojih nikada nisu dopreli sunčevi zraci.
Da bi se upravljalo ovom misijom potrebna je velika preciznost, izražena u nanosekundama – greške u navijaciji mogu da dovedu do rizika da svemirska letelica uđe u pogrešnu orbitu.
Artemis Tri jedna je od mnogobrojnih državnih misija, ali su se u ovu svemirsku trku uključile i privatne kompanije.
Ukoliko među njima ne bude saradnje, biće poteškoće u komunikaciji među svemirskim brodovima, satelitima i posadom na Zemlji.
