Svake godine tokom meseca Ramazana milioni muslimana poste 30 dana od izlaska do zalaska sunca.
Nekoliko poslednjih godina, Ramazan je na severnoj hemisferi padao u letnje mesece.
Ove godine počinje u proleće, izlaskom mladog meseca 11. ili 12. marta.
To znači da su u nekim zemljama dani kraći i odricanje od hrane i pića od zore do sumraka traje između 12 i 17 sati, u zavisnosti od položaja države.
Može li ovakav post da bude koristan za zdravlje?
Evo šta se dešava sa telom tokom tridesetodnevnog posta.
Tehnički, ljudsko telo ne ulazi u „stanje posta“ do oko osam sati posle poslednjeg obroka.
To je otprilike vreme kada creva završavaju apsorpciju hranljivih materija iz obroka.
Ubrzo potom, tela počinju da koriste uskladištenu glukozu u jetri i mišićima da bi obezbedila energiju.
Kasnije tokom posta, kada ponestane zaliha glukoze, mast postaje sledeći izvor energije za telo.
Kada telo počne da sagoreva masti, to pomaže gubitku telesne težine i smanjuje nivo holesterola i rizik od dijabetesa.
Međutim, pad nivoa šećera u krvi izaziva slabost i letargiju.
Možda ćete imati glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, i loš zadah.
To se dešava u trenucima kada je glad najveća.
Oprez zbog moguće dehidracije – od trećeg do sedmog dan a
Kako telo počinje da se privikava na post, masti se razgrađuju i pretvaraju u šećer u krvi.
Smanjeni unos tečnosti tokom perioda odricanja mora se nadomestiti tokom doba dana kada je dozvoljen unos hrane i pića, inače može doći do dehidracije usled znojenja.
Obroci treba da sadrže odgovarajuću ‘energetsku hranu’, kao što su ugljeni hidrati i određena količina masti.
Važno je unositi uravnoteženu količinu hranljivih materija, među kojima su proteini, so i voda.
Do početka treće faze, trebalo bi da budu primetna poboljšanja u raspoloženju, jer se telo potpuno prilagođava postu.
Dr Razin Maruf, konsultant za anesteziju i intenzivnu medicinu u bolnici Adenbruku u Kembridžu, kaže da postoje i druge prednosti posta.
„U uobičajenom svakodnevnom životu često unosimo previše kalorija što može da sprečava telo da na odgovarajući način obavlja druge zadatke, kao što je samoisceljenje“.
„To se koriguje tokom posta, omogućavajući telu da obrati pažnju na druge funkcije.
„Dakle, post može biti koristan za telo tako što olakšava izlečenje i takođe sprečava infekcije i bori se protiv njih“.
Tokom druge polovine Ramazana, telo je potpuno prilagođeno postu.
Tada je u toku detoksikacija debelog creva, jetre, bubrega, i kože.
„U ovoj fazi, funkcija organa trebalo bi da povrati njen maksimalan kapacitet.
„Pamćenje i koncentracija mogu da se poboljšaju i možete da imate više energije“, kaže dr Maruf.
„Telo ne bi trebalo energiju da crpi iz proteina. U ovoj fazi telo prelazi u režim ‘gladovanja’ i koristi mišiće za energiju.
„To se dešava usled produženog stalnog posta tokom više dana ili nedelja“.
„Kako se ramazanski post primenjuje samo od zore do sumraka, ima dovoljno vremena da se unese hrana i tečnosti koje daju energiju.
„Time se štite mišići i pomaže gubitku telesne težine“.
Dr Maruf kaže da jeste, ali pod određenim okolnostima.
„Post je dobar za naše zdravlje jer nam pomaže da se usredsredimo na šta i kada jedemo.
„Međutim, dok post od trideset dana može da bude koristan, stalni post nije preporučljiv“.
„Stalni post nije dobro rešenje za dugotrajan gubitak telesne težine, jer će na kraju vaše telo prestati da pretvara masti u energiju, i umesto toga će je potražiti u mišićima.
„To je nezdravo i znači da vaše telo prelazi u ‘režim gladovanja'“.
Dr Maruf ukazuje da bi povremeni post ili dijeta koja bi podrazumevala nekoliko dana posta u nedelji i zdravu ishranu ostalim danima, bila zdravije rešenje od stalnog posta tokom više meseci.
„Pravilno odricanje od hrane i pića tokom posta trebalo bi da vam omogući da vaše zalihe energije dopunjujete svakodnevno, što može da znači gubitak kilograma bez sagorevanja dragocenog mišićnog tkiva“.
