Kijev ima za cilj da povrati svu izgubljenu teritoriju od Rusije, uključujući poluostrvo Krim, kaže ukrajinski ministar odbrane, prenosi RT.
Oružje koje je isporučilo SAD omogućiće Kijevu da povrati svu zemlju koju je Rusija izgubila, uključujući Krim, izjavio je u četvrtak ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov.
„Oslobodićemo sve naše teritorije, sve, uključujući Krim“, rekao je Reznikov za CNN u intervjuu u Briselu.
Prema Vašingtonu, vlasti u Kijevu su ranije dale „uveravanja“ da neće koristiti američko oružje za napade unutar Rusije, jer su SAD zabrinute da bi mogle dodatno da eskaliraju tenzije između Moskve i NATO-a. Međutim, Ukrajina je tada odustala od svog obećanja, navodeći da će koristiti raketne sisteme koje isporučuju SAD da pogode teritoriju svog susjeda ako smatra da su takvi napadi neophodni.
Krim, koji je velikom većinom glasao na referendumu 2014. za ponovno ujedinjenje sa Rusijom, „je strateški cilj za Ukrajinu jer je to ukrajinska teritorija“, rekao je Reznikov za CNN. Ali mi ćemo se kretati korak po korak“, dodao je on.
Prva faza plana Kijeva je stabilizacija situacije na terenu, kaže Reznikov. Tokom druge faze, ruske snage bi bile potisnute na linije koje su zauzimale pre vojne ofanzive koja je u toku.
Ministar je istakao da tek nakon toga mogu da počnu razgovori sa stranim partnerima Ukrajine o tome „kako osloboditi teritorije“.
Rusi će to „videti u Hersonu, videće to u Zaporožju, videće i u Mariupolju… ovo su ukrajinske zemlje, a Krim je takođe ukrajinska zemlja, bez obzira na sve“, rekao je on.
Ranije ove nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je obećao da će „osloboditi“ Krim i republike Donjeck (DNR) i Lugansk (LNR), koje je Rusija priznala kao nezavisne države. „Doći ćemo u sve naše gradove, u sva naša sela koja još nemaju našu zastavu“, obećao je on.
Do sada ruske snage, koje imaju ogromnu prednost u artiljeriji i drugom naoružanju, neprestano osvajaju zemlju u Donbasu.
Ukrajinske trupe su se žalile na nedostatak naoružanja koje bi preokrenulo tok bitke i trpe velike gubitke u ljudstvu. U svom intervjuu, Reznikov je odbio da navede tačan broj Ukrajinaca poginulih u borbama, ali je rekao da se „nada“ da je ta cifra ispod 100.000.
Vašington je u srijedu najavio još milijardu dolara vojne pomoći Kijevu, pored 5,3 milijarde dolara koje je već obezbedio Ukrajini tokom i pre sukoba sa Rusijom. Tokom telefonskog razgovora, američki predsjednik Džo Bajden rekao je Zelenskom da će nove isporuke uključivati „dodatno artiljerijsko i obalsko odbrambeno oružje, kao i municiju za artiljeriju i napredne raketne sisteme koji su Ukrajinci potrebni za podržavaju njihove odbrambene operacije“ u Donbasu, navodi Bijela kuća.
Moskva je upozorila da SAD i njeni saveznici ne isporučuju „smrtonosnu pomoć” Ukrajini, rekavši da one samo produžavaju borbe, a istovremeno povećavaju rizik od direktne vojne konfrontacije između Rusije i Zapada.
Ruski predsjednik Vladimir Putin je takođe upozorio da ćemo, ako Kijevu budu date rakete dugog dometa, „izvući odgovarajuće zaključke i upotrebiti naše oružje, kojeg imamo dovoljno, da bismo pogodili one objekte koje još nismo pogodili“.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dvije republike.
