Ministarstvo finansija SAD dalo je licencu multinacionalnoj energetskoj korporaciji Ševron da nastavi sa radom u toj latinoameričkoj zemlji, navodeći kao razlog napredak u pregovorima venecuelanske opozicije i vlade u Karakasu, koji Vašington i dalje odbija da prizna.
Prema saopštenju Ministarstva finansija od subote, korporacija Chevron je bila ovlašćena da „nastavi ograničene operacije vađenja prirodnih resursa“, sve dok vlada Venecuele ne dobije „bilo kakav profit od prodaje nafte kompanije Chevron“. Prema toj politici, izvađena nafta može da se izvozi samo u SAD, a profit bi trebalo da bude usmeren samo na otplatu dugova prema Chevronu, koji ima zajednička ulaganja sa venecuelanskom državnom naftnom kompanijom Petroleos de Venecuela S.A. (PDVSA).
Novoizdata licenca izričito zabranjuje „plaćanje bilo kakvih poreza ili tantijema Vladi Venecuele“, ili plaćanje „bilo koje dividende, uključujući dividendu u naturi“ bilo kom entitetu u vlasništvu ili pod kontrolom PDVSA.
„Druge sankcije i ograničenja u vezi sa Venecuelom koje su uvele Sjedinjene Države ostaju na snazi“, dodaje se u saopštenju, naglašavajući da taj potez ne ukazuje na bilo kakvu promenu u dugogodišnjoj politici SAD prema Venecueli. Vašington će nastaviti da „snažno sprovodi ove sankcije“, navodi se u saopštenju, i samo će „obezbeđivati ciljano ublažavanje sankcija na osnovu konkretnih koraka koji ublažavaju patnje naroda Venecuele i podržavaju obnovu demokratije“.
Ostaje nejasno koliko će nafte Chevron-u biti dozvoljeno da vadi i izvozi u SAD pod ovim uslovima, i da li će taj potez imati bilo kakav uticaj na globalne cene nafte.
Karakas je pod američkim sankcijama više od 15 godina. Najnovija runda ograničenja uvedena je nakon što je Vašington odbio da prizna Nikolasa Madura za predsednika zemlje posle izbora 2018, i umesto toga proglasio je šefa Narodne skupštine „privremenim liderom“ zemlje.
Kao rezultat toga, sva imovina venecuelanske vlade je zamrznuta u SAD i zabranjeni su bilo kakvi poslovi sa američkim građanima i kompanijama. Međutim, uprkos političkom izazovu i teškim sankcijama koje je Zapad uveo njegovoj vladi, Maduro je ostao na vlasti i većina sveta ga još uvek smatra legitimnim predsednikom zemlje.
Nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini u februaru i naknadnih zabrana ruske nafte prvo u SAD i delimičnog embarga u Evropi, Vašington se obratio Venecueli za pomoć na naftu i nagovestio da bi mogao da ublaži ekonomski pritisak na Karakas, uključujući i da mu dozvoli da povećati svoj izvoz nafte.
Ministarstvo finansija SAD svoj najnoviji potez vezuje za nastavak dugotrajnih pregovora između Madurove vlade i šire koalicije opozicionih grupa, pored frakcije koju predvodi Gvaido, čiji mandat ističe u januaru.
Ranije u subotu, strane su potpisale okvirni sporazum o uspostavljanju fonda kojim upravljaju UN za finansiranje zdravstvenih, prehrambenih i obrazovnih programa korišćenjem zamrznute venecuelanske imovine. Maduro je sporazum nazvao „važnim korakom za dobrobit naše zemlje“, nakon što je prethodno izjavio da će njegov „napor uvek biti dijalog sa celim venecuelanskim društvom“.
