Kvalitet vazduha u Evropi se poboljšava, ali i dalje predstavlja velike rizike, saopštila je u četvrtak Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), pošto je izloženost sitnim česticama dovela do najmanje 238.000 prevremenih smrti u 27-članoj EU 2020. godine.
„Zagađenje vazduha je i dalje najveći rizik za zdravlje životne sredine u Evropi“, saopštila je EEA. „Dok su emisije ključnih zagađivača vazduha i njihove koncentracije u ambijentalnom vazduhu značajno pale u poslednje dve decenije u Evropi, kvalitet vazduha je i dalje loš u mnogim oblastima.
Između 2005. i 2020. godine, broj ranih smrtnih slučajeva od izloženosti finim česticama u Evropskoj uniji opao je za 45 odsto, u skladu sa ciljem akcionog plana bloka o nultom zagađenju o smanjenju preranih smrti za 55 odsto do 2030. godine.
Međutim, 96% urbanog stanovništva EU je i dalje bilo izloženo 2020. koncentracijama finih čestica koje su bile iznad nivoa smernica Svetske zdravstvene organizacije od 5 mikrograma po kubnom metru.
Zagađenje vazduha pogoršava respiratorna i kardiovaskularna oboljenja, pri čemu se bolesti srca i moždani udar navode kao najčešći uzroci povezanih ranih smrti.
„Biće potrebni dalji napori da bi se ispunila vizija o nultom zagađenju za 2050. o smanjenju zagađenja vazduha na nivoe koji se više ne smatraju štetnim po zdravlje“, saopštila je EEA.
Evropska komisija je u oktobru predložila da se postave stroži pragovi za zagađenje vazduha, ali i da se poboljša pravo građana na čist vazduh. Ovo bi moglo uključivati odredbe o traženju naknade za štetu po zdravlje u slučaju kršenja standarda kvaliteta.
Ali zagađenje vazduha ne šteti samo zdravlju.
Prema EEA, 59% šumskih površina bilo je izloženo štetnom prizemnom ozonu u Evropskom ekonomskom prostoru, što je oštetilo vegetaciju i smanjilo biodiverzitet.
U 2020. kritični nivoi taloženja azota su pronađeni u 75% ekosistema 27 država članica. Ovo predstavlja pad od 12% od 2005. godine, u odnosu na cilj EU za pad od 25% do 2030. godine.
