Evropska svemirska agencija ušla je u istoriju u sredu tako što je odabrala amputiraca da bude među njenom najnovijom grupom astronauta, dopunivši to neviđenom posvećenošću da jednog dana pošalje nekoga sa fizičkim invaliditetom u svemir.
Džon MekFol, 41-godišnji britanski bivši paraolimpijac koji je izgubio desnu nogu u nesreći na motociklu kada je imao 19 godina, nazvao je svoj izbor „pravom prekretnicom i tragom u istoriji“.
„ESA ima obavezu da pošalje astronauta sa fizičkim invaliditetom u svemir… Ovo je prvi put da je svemirska agencija pokušala da se upusti u ovakav projekat i šalje zaista, zaista snažnu poruku čovečanstvu“, rekao je.
Novopečeni parastronaut se pridružuje petorici karijernih astronauta u finalnoj selekciji koja je predstavljena tokom konferencije za novinare u Parizu koja je bila kulminacija prve akcije zapošljavanja agencije u više od decenije sa ciljem da unese raznolikost u svemirska putovanja.
Izbor je uključivao Francuskinju Sofi Adenot i Rozmari Kugan iz Velike Britanije kako bi se pozabavili činjenicom da su žene u evropskim svemirskim putovanjima i dalje u velikoj meri nedovoljno zastupljene. Međutim, među novim regrutima nije bilo obojenih osoba. Kampanja zapošljavanja nije se posebno bavila etničkom raznolikošću, ali je u to vreme naglasila važnost „predstavljanja svih delova našeg društva“.
MekFol će slediti drugačiji put od ostalih astronauta tako što će učestvovati u revolucionarnoj studiji izvodljivosti koja istražuje da li će fizički invaliditet uticati na putovanje svemirom. Do danas, nijedna veća zapadna svemirska agencija nikada nije poslala parastronauta u svemir, navodi ESA.
„Izgubio sam nogu prije dvadesetak i više godina, imao sam priliku da budem paraolimpijski sportista i zaista emotivno istraživao sebe… Svi ti faktori i teškoće u životu su mi dali samopouzdanje i snagu – sposobnost da verujem u sebe da mogu da uradim sve što mi padne na pamet“, dodao je on.
Studija izvodljivosti, koja će trajati dve do tri godine, ispitaće osnovne prepreke za parastronauta, uključujući kako fizički invaliditet može uticati na obuku misije, i da li su potrebne modifikacije svemirskih odela i aviona.
Direktor ESA-e za istraživanje ljudi i robota Dejvid Parker rekao je da je to još uvek „dug put“ za MekFol, ali je novo zapošljavanje opisao kao dugotrajnu ambiciju.
Parker je rekao da je počelo pitanjem. „Možda postoje ljudi koji su skoro superljudi jer su već prevazišli izazove. I da li bi oni mogli da postanu astronauti?“
Parker takođe kaže da „misli“ da je to možda prvi put da je reč „parastronaut“ upotrebljena, ali „ja ne tražim vlasništvo“.
„Mi kažemo da bi Džon (MekFol) mogao da bude prvi parastronaut, što znači da je neko ko je izabran redovnim procesom selekcije astronauta, ali ima invaliditet koji bi ga inače isključio“, rekao je on.
Parker je rekao da će proći najmanje pet godina pre nego što MekFol ode u svemir kao astronaut – ako uspe.
Novi regruti bili su među više od 22.000 kandidata koji su se javili u pozivu za zapošljavanje koje je objavila u februaru prošle godine evropski ekvivalent NASA, uključujući više žena nego ikad i oko 200 osoba sa invaliditetom koje se prijavilo.
ESA je posebno tražila osobe sa fizičkim invaliditetom, za hrabar napor da utvrdi koje će adaptacije biti neophodne svemirskim stanicama da bi ih primili.
Preko Atlantika, Hjuston uzima u obzir. Dan Huot, portparol NASA-inog svemirskog centra Džonson, u kojem se nalazi korpus astronauta američke agencije, rekao je za AP da „mi u NASA-i sa velikim interesovanjem posmatramo ESA-in proces selekcije para-astronauta.
Huot je priznao da „NASA-ini kriterijumi za izbor trenutno ostaju isti“, ali je rekao da se agencija raduje saradnji sa „novim astronautima u budućnosti“ od partnera kao što je ESA.
NASA je naglasila da ima proces koji vodi računa o bezbednosti za proveru budućih astronauta koji bi mogli biti stavljeni u situacije opasne po život.
„Za maksimalnu bezbednost posade, NASA-ini trenutni zahtevi zahtevaju da svaki član posade bude oslobođen medicinskih stanja koja bi ili mogla da ugroze sposobnost osobe da učestvuje u svemirskom letu ili da ih pogorša, kako su utvrdili NASA lekari“, dodao je Huot.
NASA je saopštila da bi buduća „pomoćna tehnologija“ mogla da promeni igru „nekim kandidatima“ kako bi ispunili njihove stroge bezbednosne zahteve.
Evropska agencija je primila prijave od svih zemalja članica i pridruženih članica, iako je većina došla iz tradicionalnih teškaša Francuske, Nemačke, Britanije i Italije.
Dvodnevni savet ESA koji je održan od utorka do srijede u Parizu takođe je video kako su Francuska, Nemačka i Italija u utorak objavile sporazum o projektu nove generacije evropskog svemirskog lansera kao deo očiglednih napora da se bolje nadmeću sa SpaceKs-om Elona Maska i drugim raketnim programima u SAD i Kina.
22 evropske članice ESA takođe su najavile svoju posvećenost „svemirskim ambicijama“ uz povećanje budžeta od 17 odsto – što predstavlja 16,9 milijardi evra u naredne tri godine. Finansiraće različite projekte od rešavanja klimatskih promjena do istraživanja Marsa.