Više od polovine zgrada u Gazi su ili oštećene ili uništene otkako je Izrael pokrenuo odmazdu za napade Hamasa od 7. oktobra, pokazuje nova analiza u koju je imao uvid BBC.
Detaljni prizori „pre i posle“ takođe pokazuju kako se bombardovanje južne Gaze pooštrilo u poslednjih nekoliko nedelja, a da grad Kan Junis snosi najteže posledice izraelske vojne akcije.
Izrael je iznova ponavljao stanovnicima Gaze da se povuku na jug radi vlastite bezbednosti.
Širom Gaze, stambene oblasti su ostale u ruševinama, prethodno prometne ulice sa radnjama svedene na krš i lom, univerziteti su uništeni a poljoprivredno zemljište razrovareno, dok gradovi od šatora niču na južnoj granici kako bi se smestilo više hiljada ljudi koji su ostali bez doma.
Oko 1,7 miliona ljudi – više od 80 odsto populacije Gaze – raseljeni su, a skoro polovina je zbijena na najjužnijem kraju Pojasa, prema Ujedinjenim nacijama .
Dalja analiza, koju je sproveo BBC tim za proveru činjenica, pokazuje razmere uništenja poljoprivrednog zemljišta, otkrivajući mnoge oblasti sa ogromnim oštećenjima.
Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da napadaju i borce Hamasa i „terorističku infrastrukturu“, kad su bile upitane za razmere razaranja.
Sada satelitska analiza podataka do koje je došao BBC pokazuje istinski razmere uništenja.
Analiza sugeriše da je oštećeno ili uništeno između 144.000 i 175.000 zgrada širom Pojasa Gaze.
To je između 50 i 61 odsto svih zgrada u Gazi.
Analiza, koju su sproveli Kori Šer sa Gradskog univerziteta u Njujorku i Jamon Van Den Hek sa Državnog univerziteta u Oregonu, upoređuje slike kako bi otkrila iznenadne promene u visini ili strukturi zgrada koje ukazuju na oštećenje.
Grad na jugu Kan Junis bio je pogođen posebno žestoko poslednjih nedelja, sa više od 38.000 (ili više od 46 odsto) zgrada koje su sada uništene ili oštećene, prema ovoj analizi.
Samo u poslednje dve nedelje, tamo je uništeno ili oštećeno više od 1.500 zgrada.
Al Fara Tauer – 16-spratna stambena zgrada u centru grada, najviša u čitavoj oblasti – sravnjena je sa zemljom 9. januara kao što se lepo može videti na slikama „pre i posle“ gradskog krajolika.
Veći deo četvrti u kojoj se ona nalazi izraelski napadi su sravnili sa zemljom od kraja decembra.
„Izraelske snage su gađale stambene komplekse, naročito u centru Kan Junisa“, kaže Ravan Kadah, 20-godišnja stanovnica, koja je raseljena i izgubila vezu sa porodicom.
Ona je navela škole među mnogim zgradama koje su oštećene.
Neke su se sada koristile za privremeni smeštaj raseljenih.
Jasno može da se vidi stepen oštećenja sa nivoa ulice.
Nekada živahne šoping četvrti ostale su napuštene ili uništene.
Ovi snimci pokazuju prednju stanu restorana Šavarama Sanabel pre izraelske invazije, i kako je ista raskrsnica izgledala na slici iz januara nakon žestokog bombardovanja ovog kraja.
IDF uporno opravdavaju vlastite postupke ističući da Hamas namerno postavlja položaje u civilnim oblastima i objašnjava uništenje zgrada u svetlu gađanja boraca.
Ali postavljaju se pitanja o razaranju zgrada koja su naizgled pod čvrstom kontrolom IDF-a.
Jedan primer je Univerzitet Isra u severnoj Gazi – isprva teško oštećen pre nego što je potpuno uništen u naizgled masivnoj kontrolisanoj eksploziji.
Snimak je naširoko deljen na društvenim mrežama , a IDF kaže da se odobrenje procesa eksplozije sada nalazi pod istragom.
Mnoge istorijske lokacije u Gazi pretrpele su velika oštećenja, među njima i džamija Al Omari prvobitno izgrađena u 7. veku.
Šer, jedan od akademika koji je radio proceni oštećenja u Gazi, kaže da se ova zona ističe u poređenju za drugim ratnim zonama koje je analizirao.
„Radili smo i na Ukrajini, procenjivali smo i Alepo i druge gradove, ali razmere i brzina uništenja ovde su neverovatni. Nikad nisam video ovoliko razaranja ovoliko brzo.“
Dalja analiza, koju je sproveo BBC Verifaj, prikazuje ogromna oštećenja velikih oblasti prethodno obrađenog zemljišta širom Gaze.
Kao što možete videti na satelitskim snimcima ispod, nekoliko delova Gaze pokazuju posledice izraelskog upada i bombardovanja.
Iako je Gaza umnogome zavisila od uvoza pre početka rata, veliki deo njene hrane je poticao od zemljoradnje i proizvodnje hrane unutar samot Pojasa.
Agencije za humanitarnu pomoć kažu da se polovina populacije Gaze sada suočava sa gladovanjem.
BBC na arapskom je razgovarao sa jednim zemljoradnikom Saidom, koji je pobegao na jug iz Beit Lahije, na severu Gaze, sredinom novembra.
Tridesettrogodišnjak je uzgajao guavu, smokve, limunove, narandže, nanu i bosiljak, i zarađivao je oko 6.000 dolara godišnje od ovih prinosa – što je bio jedini izvor prihoda za njega, njegovog oca i sestru.
Obrađivao je zemlju nasleđenu od dede i bake 15 godina.
Ali nekoliko dana posle bekstva, on kaže da mu je rođak rekao da su IDF uništile farmu, zajedno sa pet obližnjih kuća koje su pripadale njegovim rođacima.
Na severu i u središtu Gaze, gde se većina poljoprivrede odvijala pre rata, ogromne oblasti zemljišta deluju uništeno.
Na mnogim mestima uništenje korespondira sa izgradnjom privremenih izraelskih utvrda, zemljanih nasipa koji treba da zaštite vozila, i raščišćavanjem okolnog zemljišta.
Neki zemljoradnici su izgubili useve iako njihova zemlja nije bila direktno pogođena, saznao je BBC.
Muhamed Al Mesadar, zemljoradnik iz Deir Al Balaha u centralnoj Gazi, uspeo je da obiđe svoju farmu samo jednom od izbijanja rata.
Kad je stigao tokom primirja u novembru, video je da su narandže razbacane i trule na zemlji.
„Datum berbe narandži poklopio se sa početkom rata. Niko se ne bi usudio da ide tamo.“
On kaže da je izgubio više od 90 odsto prinosa narandži.
Pored obrasca zemlje pogođene preoravanjem puteva buldožerima i podizanjem utvrda, postoje i optužbe na račun IDF-a o namernom uništavanju.
Na snimku objavljenom na internetu 4. novembra, pukovnik Jogev Bar Šešt, zamenik šefa civilne administracije, rekao je u intervjuu unutar Gaze: „Ko god da se vrati ovamo, ako se vrate ovamo posle svega, zateći će spaljenu zemlju. Bez kuća, bez poljoprivrede, bez ičega. Neće imati nikakvu budućnost.“
IDF su nam rekle da su pronašle ulaze u Hamasove tunele i položaje za lansiranje raketa na raznim poljoprivrednim oblastima, dodavši da „operativne potrebe zahtevaju da ova mesta budu uništena ili napadnuta“.
„Oštećenje životne sredine može da nastane kao posledica borbi i razmene vatre.“
Eksperti za humanitarnu pomoć strahuju da bi oštećenje poljoprivrede u Gazi moglo biti trajno.
Raniji sukobi kao što su oni u Siriji i Ukrajini pokazali su da rehabilitacija obradivog zemljišta ume da bude izuzetno teška.
Neeksplodirano oružje čini opasnim za zemljoradnike da se vrate na posao.
Tu je i izazov čišćenja kontaminiranog zemljišta i obnova infrastrukture kao što je voda, energija i transportni sistemi.
Konačna istaknuta promena u Gazi koja može da se vidi iz vazduha je množenje šatora i drugih privremenih građevina za smeštaj raseljenih ljudi na jugu.
Oblasti sa novim šatorima koje su nikle između početka decembra i sredine januara blizu egipatske granice prekriva otprilike 3,5 kvadratnih kilometara, što je ekvivalent od skoro 500 fudbalskih terena u Premijer ligi.
Satelitski snimci, nastali 3. decembra i 14. januara, prikazuju dramatičnu promenu – sada je skoro svaki delić pristupačne, neobrađene zemlje u oblasti severozapadno od Rafe pretvoren u ogromno sklonište za raseljene.
Kad je pokrenuo kampanju protiv Hamasa, Izrael je poručio Palestincima koji su živeli na severu i u centralnoj Gazi da se pomere na jug radi vlastite bezbednosti.
Mnogi od njih su završili u Rafi i suočavaju se sa neizvesnom budućnošću.
