Edson Arantes do Nasimento – poznat kao Pele – jedan je od najvećih fudbalera koji su ikada bili dio te divne igre. Ima tri osvojena Svjetska prvenstva sa Brazilom, gdje je u onom iz 1970. godine učestvovao u 53 odsto njihovih 19 golova
Kad se jedan kolekcionar ponadao da će Peleove kopačke moći da izloži u Nacionalnom fudbalskom muzeju, obratio se prvo specijalističkoj službi za konzervaciju u Viltširu, na jugu Engleske, kako bi izgledale kao da su iz vremena dok ih je legendarni fudbaler nosio.
Za taj zadatak bilo je potrebno šest meseci, kao i premošćavanje nekih neočekivanih prepreka.
Edson Arantes do Nasimento – poznat kao Pele – jedan je od najvećih fudbalera koji su ikada bili deo te divne igre.
Ima tri osvojena Svetska prvenstva sa Brazilom, gde je u onom iz 1970. godine učestvovao u 53 odsto njihovih 19 golova.
Osvojio je i sedam titula sa tri različita kluba, što ga sve ukupno potencijalno čini najvećim igračem svih vremena.
Legenda o njemu toliko je velika, da su i Brazil i čitav fudbalski svet zanemeli kada je 2022. Pele preminuo.
Sada konzervatorka Kejli Spring pomaže da se očuvanjem njegovih starih kopački zaštiti uspomena na njega.
Spring je čitavih 57 sati tokom šest meseci provela u konzervaciji Peleovih kopački.
Ona radi u Službi za konzervaciju i muzeje, sa sedištem u Istorijskom centru Viltšir i Svindon, gde je njen kolega već konzervirao par kopački Džordža Besta, slavnog fudbalera Mančester junajteda iz šezdesetih iz sedamdesetih.
Sada je objavila rad u kom objašnjava kako je to uradila.
„Najopštećeniji su bili plastični đonovi kopački – kožni gornji deo je bio prljav i pomalo izobličen, ali u veoma dobrom stanju.
„Međutim, plastika je bila ispucala, falili su joj delovi, sa tvrdim, belim materijalom na površini, što je uobičajeno svojstvo propadanja plastike.
„Plastici se dodaju fileri i aditivi – kada propadaju, oni izbijaju na površinu i formiraju ovu vrstu prevlake.“
Tokom rada je, kako kaže, sledila plan kolege posle rada na kopačkama Džordža Besta.
Međutim, ništa od toga nije radilo na plastici, koje je neočekivano ispucala i raspala se.
„Plastika je teška za konzervaciju, što je pomalo kontradiktorno – svi misle da će plastika trajati večno“, navodi Spring.
„Da, u ekološkom smislu ona baš nije sjajna, ali smo u muzejskim kolekcijama primetili da se raspada mnogo brže… Njen sastav toliko varira da ju je zaista teško očuvati.“
Uspeli su da shvate ko je prvobitno napravio kopačke – kompanija Jasuda u Japanu – ali su ona nije imala detalje kako su đonovi zaista napravljeni.
Nakon nekoliko različitih testova, Spring kaže da su napravili git koji je mogao da se iskoristi da pokaže kako su kopačke izgledale.
Posebnim pakovanjem predmeta, proveravanjem vlažnosti i odbijanjem raznih štetočina, muzeji pažljivo vode računa o njihovim kolekcijama, koje žele da očuvaju što je više moguće.
I taj cilj je Spring imala na umu kad su na kopačkama primetili i jednog gosta – malenu vlas trave.
„To je veoma značajno, zato što pokazuje da su one zapravo bile nošene, nisu bile samo za pokazivanje“, kaže ona.
„Morala sam da vodim računa da ostane zalepljena za kopačku, nisam želela da rizikujem da izgubim tu informaciju.“
Posle restauracije iz 2019. godine, Peleove kopačke vraćene su vlasniku.
Trebalo je da budu izložene u Nacionalnom fudbalskom muzeju , ali je pandemija to onemogućila.
Ipak, muzej poseduje i druge predmete koji su pripadali legendarnom igraču, među kojima njegov pasoš i medalja sa Svetskog prvenstva.
