Visoki diplomata Evropske unije održao je u ponedeljak osam sati bezuspešnih razgovora sa liderima Srbije i Kosova i okrivio ih za neuspjeh u rešavanju spora oko registarskih oznaka vozila.
Usred rastućih tenzija između balkanskih suseda, visoki predstavnik EU Žozep Borel pozvao je predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Brisel na hitne razgovore.
Borel je nakon sastanka rekao da su oba lidera odgovorna za „hitnu deeskalaciju“, ali da su obje strane pokazale „nekonstruktivno ponašanje“ i nedostatak poštovanja svojih međunarodnopravnih obaveza.
„A ovo se posebno odnosi na Kosovo“, rekao je on. „Ovo šalje veoma negativan politički signal. Nažalost, oni danas nisu pristali na rešenje“, rekao je on.
Dijalog Beograda i Prištine koji podržava EU, a koji ima za cilj normalizaciju odnosa između suseda i bivših neprijatelja, godinama je u virtuelnom zastoju, a lideri se slažu oko vrlo malo toga.
EU je prošle nedjelje upozorila Srbiju i Kosovo da su na ivici provalije i da moraju da reše svoj spor ili da se suoče sa perspektivom povratka u svoju nasilnu prošlost.
Dugo tinjajuće tenzije između Srbije i njene bivše pokrajine ponovo su porasle poslednjih nedjelja zbog odluke kosovske vlade da zabrani registarske tablice izdate u Srbiji.
Prema zabrani, oko 6.300 etničkih Srba koji poseduju automobile sa registarskim tablicama za koje se na Kosovu smatra da su ilegalni trebalo je da budu upozoreni do roka u ponedeljak u ponoć, a zatim novčano kažnjeni naredna dva meseca. Od 21. aprila biće im dozvoljeno da voze samo sa privremenim lokalnim tablicama.
Dana 5. novembra, 10 srpskih poslanika, 10 tužilaca i 576 policajaca u regionu sjeverne Mitrovice podnelo je ostavke zbog tog poteza.
Borel je rekao da je izneo predlog koji je prihvatio samo Vučić i obavezao se da će nastaviti da se trudi za rešenje.
„Sada očekujem da Kosovo odmah obustavi dalje faze u vezi sa preregistracijom vozila na severu Kosova“, rekao je Borel i dodao da je od Srbije zatražio da obustavi izdavanje novih registarskih tablica sa akronimima kosovskih gradova.
Pitanje nezavisnosti Kosova izazvalo je rat 1998-99 u kojem je poginulo oko 13.000 ljudi. Srbija je pokrenula brutalni obračun kako bi obuzdala separatističku pobunu etničkih Albanaca na toj teritoriji. NATO je bombardovao Srbiju 1999. da bi okončao rat.
Kosovo se jednostrano otcepilo od Srbije 2008. Vlada Srbije, uz podršku Kine i Rusije, odbila je da prizna državnost Kosova. Sjedinjene Države i većina njenih evropskih saveznika priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.
Nevolje su se pojavile ovog leta zbog odbijanja Srbije i Kosova da međusobno priznaju lična dokumenta i registarske tablice vozila. Kosovski Srbi na severu postavili su blokade na putevima, oglasili sirene za vazdušni napad i pucali u vazduh.
U avgustu su izaslanici EU i SAD pregovarali o rješenju problema s putnim ispravama, što je omogućilo da se situacija smiri.
Borel je rekao da je trenutna situacija gora nego u avgustu.
Sa ostavkama etničkih Srba, manje od 50 policajaca kosovskih Albanaca rade u policijskim stanicama u regionu Mitrovice, rekao je Borel.
„Ovo ostavlja veoma opasan bezbjednosni vakuum – vakuum na zemlji, u već veoma krhkoj situaciji“, rekao je on.
