Rusija se u srijedu složila da ponovo pristupi ratnom sporazumu koji omogućava da se ukrajinsko žito i druga roba isporučuju na svijetska tržišta. U međuvremenu, šef UN-a za izbeglice ocenio je da je broj Ukrajinaca proteranih iz svojih domova od ruske invazije prije osam mjeseci na oko 14 miliona.
To je „najbrže i najveće raseljavanje u poslednjih nekoliko decenija“, rekao je Filipo Grandi, koji je na čelu Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice.
Najavljujući da će se Rusija ponovo pridružiti paktu o žitu, predsjednik Vladimir Putin je rekao da je Moskva dobila uveravanja da Ukrajina neće koristiti humanitarne koridore za napad na ruske snage. On je upozorio da Rusija zadržava pravo da se ponovo povuče ako Kijev prekrši svoju reč.
Putin je pohvalio posredničke napore Turske da se sporazum vrati na pravi put, kao i „neutralnost u sukobu u celini“ turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegove napore da „osigura interese najsiromašnijih zemalja“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je u sredu takođe zahvalio Erdoganu, „za njegovo aktivno učešće u održavanju sporazuma o žitu i njegovu nepokolebljivu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“.
Rusija je tokom vikenda suspendovala svoje učešće u dogovoru o žitu, navodeći navodni napad dronom na njenu crnomosku flotu na Krimu.
Erdogan je rekao da će se isporuke nastaviti u srijedu, dajući prioritet onima afričkim zemljama, uključujući Somaliju, Džibuti i Sudan. To je u skladu sa zabrinutošću Rusije da je veliki deo izvezenog žita završio u bogatijim zemljama, pošto su Moskva i Kijev sklopile odvojene sporazume sa Turskom i UN u julu.
Šef humanitarne službe UN Martin Grifits rekao je u ponedeljak da je 23 odsto tereta izvezenog iz Ukrajine u okviru sporazuma o žitu otišlo u zemlje sa nižim ili nižim srednjim prihodima, koje su takođe primile 49 odsto svih pošiljki pšenice.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozdravio je saopštenje Rusije, a portparol je rekao da Gutereš „ostaje posvećen uklanjanju preostalih prepreka za izvoz ruske hrane i đubriva“.
Ukrajina i Rusija su glavni globalni izvoznici pšenice, ječma, suncokretovog ulja i druge hrane u zemlje u razvoju. Gubitak tih zaliha pre dogovora o žitu podigao je globalne cene hrane, doveo do porasta troškova energije i pomogao desetinama miliona da se baci u siromaštvo.
Julski sporazum je spustio globalne cijene hrane za oko 15 odsto u odnosu na njihov maksimum u martu, prema UN-u. Nakon najave u sredu da će se Rusija ponovo pridružiti sporazumu, cijene fjučersa pšenice su izbrisale povećanje zabeleženo u ponedeljak, pavši za više od 6 odsto u Čikagu.
U međuvremenu, u Kijevu, lokalni operater električne mreže rekao je da je električna energija u potpunosti obnovljena nakon što je talas ruskih dronova i artiljerijskih udara pogodio energetsku infrastrukturu. Oko 300.000 domaćinstava je navodno dobilo struju, ali lokalne vlasti su pozvale na kontinuirano kontrolisano isključenje struje kako bi se smanjio pritisak na sistem.
Grandi, zvaničnik Ujedinjenih nacija za izbeglice, primetio je da će se Ukrajinci suočiti sa „jednom od najtežih zima na svijetu u izuzetno teškim okolnostima“.
On je rekao da to uključuje kontinuirano uništavanje civilne infrastrukture, što „brzo čini da humanitarni odgovor izgleda kao kap u moru potreba“.
Grandi je rekao da je 14 miliona ukrajinskih izbeglica povećalo ukupan broj raseljenih ljudi širom sveta na više od 103 miliona.
Nestanak struje je takođe zabeležen u južnim gradovima Nikopolju i Červonogrihorivki nakon „napada velikih razmera dronom“, rekao je guverner Dnjepropetrovska Valentin Rezničenko. Dva grada leže preko reke Dnjepar od ogromne nuklearne elektrane Zaporožja.
Rusija i Ukrajina su mjesecima razmenjivale krivicu za granatiranje i oko elektrane za koju je nuklearni nadzor UN upozorio da bi moglo da izazove opasnost od radijacije. U cilju ublažavanja nekih strahova, ukrajinska državna nuklearna kompanija Energoatom saopštila je da je elektrana ponovo priključena na električnu mrežu u zemlji nakon što ju je granatiranje primoralo da se oslanja na generatore za hlađenje istrošenog nuklearnog goriva.
Fabriku drže ruske snage, ali ukrajinsko osoblje nastavlja da je upravlja. Energoatom je pozvao na stvaranje demilitarizovane zone oko njega.
Kompanija je takođe saopštila da su ruski vojnici ogradili postrojenje za skladištenje istrošenog nuklearnog goriva i započeli tamo neodređenu gradnju. „Ne puštaju nikoga unutra, ništa ne prijavljuju“, saopštila je kompanija.
Rusko granatiranje nastavljeno je u južnoj i istočnoj Ukrajini, uzrokujući najmanje četiri smrtna slučaja u periodu od utorka do srede, saopštila je kancelarija Zelenskog.
„Epicentar borbi“ bio je oko grada Bahmuta, susednog Soledara i šireg regiona Donjecka, izjavila je za ukrajinsku TV zamenica ministra odbrane Ukrajine Hana Malija. Ona je rekla da se ukrajinski branioci oko Bahmuta suočavaju sa „veoma teškim“ zadatkom.
Ali najvažnije je da Ukrajina neće odustati ni od jednog inča zemlje“, rekla je ona.
Na jugu Ukrajine, ruske vlasti u okupiranoj oblasti Herson saopštile su da privremeno zaustavljaju saobraćaj preko široke reke Dnjepar, navodeći „povećanu vojnu opasnost“ dok su se kijevske snage približavale glavnom gradu regiona, gradu Hersonu.
Taj potez bi takođe sprečio civile da se vrate na teritoriju pod kontrolom Ukrajine.
Vlasti koje podržava Moskva saopštile su da premeštaju desetine hiljada civila dalje na teritoriju koju drži Rusija u očekivanju ukrajinskog kontranapada.
Pokrajinu su zauzele ruske snage na početku rata, a obe strane su se spremale za veliku bitku oko nje.
U drugom slučaju, Belorusija i Rusija počele su u sredu pripreme za velike zajedničke vojne vežbe. Beloruski ministar odbrane Viktor Hrenjin nije precizirao ni datume za vežbe, nazvane Štit Unije-2023, niti broj vojnika koji će učestvovati.
Rusija je ranije koristila Belorusiju, dugogodišnjeg i ekonomski zavisnog saveznika, kao odskočnu dasku za slanje i trupa i projektila u Ukrajinu. Kijev strahuje da će beloruska vojska biti direktno uvučena u rat, udarajući sa severa gde ove zemlje dele granicu od 1.080 kilometara (671 milju).
Tokom posete Kijevu u srijedu, ministar spoljnih poslova Španije Hose Albares obećao je novi paket vojne pomoći za pomoć ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani; nije otkrio detalje. Kambodža je u međuvremenu pristala da pošalje deminere da pomognu u obuci Ukrajinaca u čišćenju nagaznih mina.
