Turske vlasti su u periodu od šest mjeseci pritvorile, pretukle i na silu vratile stotine sirijskih muškaraca i dečaka u njihovu zemlju, saopštila je u ponedeljak vodeća grupa za ljudska prava.
Postupanje prema migrantima koji žive u Turskoj pod privremenom zaštitom predstavlja kršenje međunarodnog prava, navodi se u izveštaju njujorške organizacije Human Rights Vatch.
Turska vlada je u prošlosti odbacila optužbe za prisilno vraćanje izbeglica u Siriju.
Turska ima najveću populaciju izbeglica na svijetu, uglavnom 3,6 miliona Sirijaca koji su pobegli od decenijskog rata u svojoj zemlji.
Human Rights Vatch je saopštio da su deportovani Sirijci rekli istraživačima da su ih turski zvaničnici hapsili u njihovim domovima, na radnim mestima i na ulici. Potom su zatočeni u lošim uslovima, uz većinu premlaćivanja i zlostavljanja, i primorani da potpišu dokumente kojima se slažu da se „dobrovoljno“ vrate u Siriju.
Sirijci su rekli da su nakon što su u lisicama odvezeni na sirijsku granicu – putovanja koja su ponekad trajala i do 21 sat – primorani su da pređu pod pretnjom oružjem.
„Kršeći međunarodno pravo, turske vlasti su uhvatile stotine sirijskih izbeglica, čak i dece bez pratnje, i naterale ih da se vrate u severnu Siriju“, rekla je Nadia Hardman, istraživač prava izbeglica i migranata u Human Rights Vatch-u.
Pravni princip nonrefoulementa, na koji je Ankara obavezana međunarodnim ugovorom, zabranjuje povratak bilo koga na mjesto gdje bi se suočio sa stvarnim rizikom od progona, mučenja ili prijetnje po život. Istražna komisija UN-a za Siriju prošlog meseca je ponovila da Sirija nije bezbedna za povratnike.
Usred strašne ekonomske krize, raspoloženje prema izbeglicama u Turskoj se pogoršalo, sa napadima na sirijske kuće i preduzeća.
Suočena s približavanjem izbora, vlada sada ima za cilj da vrati sve veći broj ljudi u područja sjeverne Sirije pod kontrolom turske vojske.
Ranije ovog meseca turski zvaničnik je rekao da se skoro 527.000 Sirijaca dobrovoljno vratilo. Najavljujući u maju projekat izgradnje domova u severozapadnom sirijskom regionu Idlib, predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da će to olakšati povratak milion izbeglica iz Turske.
Erdogan je nedavno signalizirao promenu politike prema Siriji, sugerišući mogućnost razgovora sa sirijskim predsednikom Bašarom Asadom. Ankara je ranije zahtevala Asadovu smenu jer je podržavala opozicione grupe. Mnogi Sirijci koji žive u Turskoj strahuju da bi otopljavanje odnosa moglo dovesti do većeg pritiska na njih da se vrate.
„Iako je Turska pružila privremenu zaštitu za 3,6 miliona sirijskih izbeglica, sada izgleda da Turska pokušava da od severne Sirije napravi deponiju izbeglica“, rekao je Hardman.
Human Rights Vatch je intervjuisao 37 Sirijskih muškaraca i dva dečaka između februara i avgusta, kao i rođake deportovanih u Siriju.
Svi su rekli da su deportovani zajedno sa desetinama ili stotinama drugih i primorani da potpišu formulare za koje su razumeli da su sporazumi o dobrovoljnoj repatrijaciji. Jedan 26-godišnjak iz severnog sirijskog grada Alepa rekao je da mu je turski zvaničnik rekao da će svako ko pokuša da ponovo uđe u Tursku biti streljan.
Hardman je rekao da bi Evropska unija trebalo da obustavi finansiranje migrantskih pritvora i graničnih kontrola dok se prisilne deportacije ne okončaju. Prema sporazumu iz 2016. godine, EU je Turskoj obezbedila 6 milijardi evra pomoći u zamenu za smanjenje priliva migranata u Evropu.
