Već u porastu, cijene đubriva su naglo skočile usred trgovinskih poremećaja zbog sukoba u Ukrajini
Žurba za uvođenjem sankcija Rusiji i odlazak brojnih kompanija iz zemlje, nakon pokretanja vojne operacije u Ukrajini, učinjeni su sa specifičnom računicom: da se devastira ruska ekonomija. Međutim, u globalizovanom svijetu gde je sve povezano, sve akcije imaju posljedice.
Rusija je jedan od vodećih svijetskih izvoznika đubriva. Prema Institutu za đubrivo u SAD, u pogledu globalnog izvoznog tržišta, Rusija čini 23% amonijaka, 14% ureje i 21% potaše, kao i 10% izvoza prerađenih fosfata.
Indeks cena đubriva Svijetske banke porastao je za skoro 10% u prvom kvartalu 2022. godine, na najviši nivo u istoriji u nominalnom smislu. Povećanje prati prošlogodišnji porast od 80%. Prema projekcijama, cijene će ove godine porasti za skoro 70 odsto pre nego što će pasti – vjerovatno – za dvanaest mjeseci.
Cijene rastu više nego ikad
U aprilu je EU usvojila još jedan paket sankcija Moskvi koji je uključivao zabranu uvoza đubriva – plus, plovilima registrovanim pod ruskom zastavom zabranjeno je ulazak u luke EU. „Odstupanja se odobravaju za poljoprivredne i prehrambene proizvode, humanitarnu pomoć i energetiku“, navodi blok.
Još u martu, EU je sankcionisala još jednog važnog izvoznika đubriva zbog njegove uloge u ukrajinskom sukobu – Belorusiju. Potaš, jedan od glavnih sektora za trgovinu ove zemlje, već je bio pod sankcijama od 2021. godine, kada je EU odlučila da kazni Belorusiju zbog navodnih kršenja ljudskih prava i veštačkog stvaranja migrantske krize – navode koje je Minsk negirao.
Uz poremećaj isporuke, od početka sukoba u Ukrajini, nekoliko velikih brodarskih kompanija, uključujući najveće svijetske operatere kontejnerskih brodova – A.P. Moller-Maersk A/S i Mediterranean Shipping Co. – obustavilo je usluge ruskim lukama. Kao odgovor, rusko ministarstvo industrije i trgovine savetovalo je proizvođače đubriva da zaustave izvoz, navodeći kao razlog „sabotažu“ transporta.
Sve ovo je ozbiljno uticalo na cijenu đubriva. Dr Brajan Bejker, predsjednik Međunarodne federacije pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM) Severne Amerike, objasnio je tržišni mehanizam za RT. „Manji broj dobavljača u industriji dao im je veću tržišnu moć da određuju cijene. Manje proizvodnih pogona udaljenih od polja na kojima je primenjeno đubrivo učinilo je tržište đubriva podložnijim poremećajima u lancu snabdevanja. Pandemija COVID-19 je već izazvala velike poremećaje u lancu snabdevanja prije sukoba između Rusije i Ukrajine.
Direktorka Mađarskog istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu, dr Dora Dreksler, takođe napominje da je „sukob podigao cene mineralnog đubriva više nego ikad“.
„Pre dvije godine, kada je počela pandemija, svi su odjednom shvatili da je održivost lokalnih prehrambenih sistema veoma važna, jer je i međusobno povezana sa našim zdravljem. Sada, nova kriza još jednom naglašava važnost lokalnog prehrambenog suvereniteta i rizike zavisnosti od globalnih lanaca vrednosti“, rekao je dr Dreksler.
Dr Bejker kaže da se farmeri trenutno muče i prilagođavaju kako bi se izborili sa situacijom. „Poljoprivrednici koji se oslanjaju na kratkoročne strategije za upravljanje plodnošću koristeći rastvorljive sintetičke izvore su u lošijoj poziciji od onih koji koriste relativno nerastvorljive organske izvore i biološke procese“, rekao je on za RT. „Može se očekivati da će se žetva smanjiti, ali ne u celini i proizvođači naporno rade da smanje svoje gubitke. Može se očekivati da će usjevi za teške ishrane, kao što su kukuruz i krompir, imati najveće gubitke u prinosu.”
Drugi stručnjak, profesor Aleksandar Đikić sa Međunarodnog poslovnog koledža u Mitrovici u Srbiji, kaže da je problem tek počeo. „Već se oseća na tržištu, da cijene nekih osnovnih proizvoda rastu, ali ovo je samo početak, jer su Ukrajina i Rusija veoma veliki proizvođači ne samo hrane već i đubriva i goriva, pa će cijena đubriva očigledno brzo rastu kao i cijena dizela za poljoprivredu. Tako da će ova dva inputa veoma uticati na tržišni proizvod u celoj Evropi, možda neke zemlje manje, neke više. Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja, pa to može da utiče i na nas.
Bliski saveznik Moskve, Beograd je odlučio da ne učestvuje u sankcijama – i zbog toga se našao pod ekstremnim pritiskom EU, otkrio je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.
Protiv uvođenja sankcija Rusiji je i sam profesor Đikić. „Ljudi žele da rade svoj posao, žele da proizvode kako se naviknu i žele tržište, žele da izvoze i u Rusiju, tako da je to jedna strana priče. Ali druga strana je da zapadni svijet pritiska našu vladu da se pridruži njihovoj politici. Srbija je poslednja država na svijetu koja je uvela sankcije bilo kome, ne samo Rusiji, jer smo mi patili tokom 1990-ih, mnogo smo propatili. Znamo tačno kako je za ljude koji pate od sankcija. Tako da mislim da stranke koje nameću takvu odluku našoj vladi nisu poštene, jer su to iste one koje su nam uvele sankcije 90-ih godina.
Negativne posledice po svijet
Usred talasa sankcija Moskvi, Vašington je napravio izuzeće za ruska đubriva. Prema dokumentu koji je Ministarstvo finansija SAD objavilo u martu, transakcije sa đubrivima su dozvoljene. Godine 2021, SAD – treći najveći svijetski uvoznik đubriva – kupile su od Rusije 1,28 milijardi dolara.
Ovaj korak, međutim, nije dovoljan da Amerikance poštedi skoka cijena. Istraživači sa Univerziteta Ilinois i Državnog univerziteta u Ohaju posmatrali su efekat ukrajinskog sukoba i sledeća ograničenja koja su izazvala izvoz đubriva. Oni su istakli da SAD imaju snažnu domaću proizvodnju, tako da bi manje trpele zbog poremećaja u snabdevanju đubrivom. „Međutim, američki farmeri će se verovatno suočiti sa višim cijenama zbog globalne povezanosti globalne industrije đubriva“, kaže se u istraživanju.
Druga zemlja koju proučava studija je Brazil, koji u velikoj mjeri zavisi od đubriva za svoju poljoprivredu i uvozi oko 85% supstanci koje koristi, a Rusija je među najvećim dobavljačima. Brazilski predsednik Žair Bolsonaro je u februaru posetio Moskvu i dogovorio isporuke đubriva, koje i dalje stižu u zemlju uprkos poteškoćama u vezi sa sankcijama. „Nećemo stati na stranu“, rekao je Bolsonaro, misleći na rusku vojnu operaciju u Ukrajini. „Za nas je pitanje đubriva sveto.”
U martu, tadašnja ministarka poljoprivrede Brazila Tereza Kristina Dijas rekla je da je njena zemlja obezbjedila podršku Argentine, Bolivije, Čilea, Paragvaja i Urugvaja za predlog Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu da se đubriva izuzmu iz sankcija Rusiji. Rastuće cene i strah od nestašice otežavaju život farmera širom Latinske Amerike. I ne radi se samo o hrani. U Ekvadoru, gde je cvijeće jedan od glavnih izvoznih sektora, nacionalno udruženje cvećara izrazilo je zabrinutost zbog nedostatka đubriva.
Predsjednik Argentine Alberto Fernandez izrazio je zabrinutost zbog efekata sankcija na međunarodnom nivou kada se u maju u Berlinu sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. „Ekonomske sankcije primenjene Rusiji imaju negativne posledice po Argentinu i svet, i zato insistiram da moramo da pronađemo brz način da pronađemo rešenje za oružani sukob“, rekao je Fernandez.
Ideju da sankcije ne bi trebalo da utiču na đubrivo već su iznele UN. Generalni sekretar Antonio Gutereš je insistirao da „ruska hrana i đubriva moraju imati neograničen pristup svetskim tržištima bez indirektnih prepreka“. On se takođe osvrnuo na rastuću cijenu pšenice, pošto je izvoz iz Ukrajine, jednog od najvećih proizvođača, sada poremećen sukobom.
„Nema efikasnog rešenja za prehrambenu krizu bez reintegracije ukrajinske proizvodnje hrane, kao i hrane i đubriva koje proizvode Rusija i Belorusija, na svetska tržišta – uprkos ratu“, tvrdi on.
Usred porasta cijena žitarica i đubriva i poremećaja u trgovini, reč „glad” je počela da se pojavljuje u medijskim naslovima. „Glad je ozbiljna“, kaže dr Brajan Bejker. „Međutim, mislim da je trenutna situacija više problem sa distribucijom hrane nego sa proizvodnjom hrane. I jedno i drugo su faktori. Kako se zalihe hrane smanjuju, proizvodnja će postati važnija.“
Dr Dora Dreksler takođe vjeruje da je opasnost stvarna, ali uglavnom za zemlje sa manje razvijenim ekonomijama, na primer, u severnoj Africi. „Oni većinu žita kupuju iz Ukrajine ili iz Rusije i naravno njihova potrošačka moć je niža nego u Evropi. Dakle, ako postoji manjak zaliha, a cijene rastu, oni su mnogo ranjiviji“, napominje ona.
Afrički farmeri su takođe osetili posljedice nestašice, a objavljeno je da je nekoliko zemalja zatražilo pomoć od Moskve. Prema komentarima ruskog Ministarstva spoljnih poslova RIA Novostima, postoji veliki broj država koje traže pomoć u isporuci hrane i đubriva.
Postoji li način da se izbegne glad? Kako dr Bejker i dr Dreksler rade u oblasti organske poljoprivrede, oni vide potencijalno rešenje u korišćenju više organskih izvora hranljivih materija.
„Izgradnju lokalnih kapaciteta i kraće lance snabdevanja vidim kao način da nahranimo ljude tokom ove globalne krize“, kaže dr Bejker. Dr Dreksler se slaže da su održivi lokalni sistemi ishrane od ključne važnosti, dodajući da „mere koje preduzimamo da osiguramo da naš svet ostane prikladan za život za ljudska bića ne bi trebalo da zavise od pandemija ili rata ili bilo kakvog sukoba.“
„Za mene bi rešenje bilo da se pomogne onim zemljama koje trenutno ne mogu da proizvedu dovoljno hrane za svoje stanovništvo, da razviju lokalnu poljoprivredu, da koriste više agroekoloških metoda i da stvaraju proizvodnju na lokalnom nivou, kako bi se osiguralo da se ne mogu suočiti sa glađu zbog sukob se dešava nekoliko hiljada kilometara daleko. Da budu više zavisni od sopstvenih resursa, a ne od trgovine između kontinenata“, kaže ona.
Predsjednik Asocijacije iranskih naučnih društava za zaštitu bilja (AIPPSS) dr Mohamedreza Rezapanah napominje da je nestašica đubriva bila odavno predviđena. Delimično se to objašnjava trgovinskim poremećajima, ali prema rečima dr Rezapanaha, svet uništava svoje prirodne resurse. „Neograničena upotreba đubriva više nije moguća“, kaže on. Kao primer, dr Rezapanah govori o nadolazećoj nestašici fosfora i insistira na tome da poljoprivrednici ozbiljno shvate metode organske poljoprivrede. „Organska poljoprivreda nije preteška, ali pridruživanje organskoj trgovini jeste. Međusobna sinhronizacija, dovoljna proizvodnja za naše zemlje – to je ono što bi nam pomoglo da prevaziđemo sankcije i pritisak. Moramo da poštujemo životnu sredinu, moramo da poštujemo naše poljoprivrednike, moramo da pokažemo farmerima organski način.”
Možda je pred nama dug put, a bilo koja vrsta rješenja – bilo da se radi o rješavanju poteškoća u trgovini đubrivom sada ili prelasku na organsku poljoprivredu u budućnosti – zahtijeva visok nivo saradnje, što se čini teško ostvarivim s obzirom na trenutna polarizacija u svetu. Međutim, čak i da sada ukinemo sva ograničenja, da li bi bilo kasno da se situacija popravi?
„Nazovite me optimistom, ali verujem da nikada nije kasno“, insistirao je dr Bejker.
izvor RT
