Pre dvadeset godina, 4 od 10 evropske dece jelo je voće i povrće dnevno. Danas je ta proporcija ista, uprkos šemama da se deci obezbedi voće u školi. Zašto nije bilo više poboljšanja?
Jedna škola odlučuje da počne da služi svojim učenicima voćem. „Sada će deca svakim danom jesti više voća“, radosno razmišljaju u školi i nadležni dok dele voće. Roditelji posle nekog vremena pomisle: „Zaista je super što se deci daju voće u školi, to znači da ne moramo toliko da razmišljamo o tome. Sledeći put kada budu obavili kupovinu, prestali su da stavljaju voće u svoja kolica.
Posle nekog vremena postaje jasno da deca i dalje jedu manje od preporučene količine voća.
Ovaj primer dolazi od profesorke Nanne Lien sa Odeljenja za ishranu na Univerzitetu u Oslu. Sprovela je dva velika projekta kako bi ispitala kako se dinamika sistema može koristiti za razumevanje načina na koji su različiti faktori povezani sa politikama javnog zdravlja, kao i za evaluaciju takvih politika. Rezultati su objavljeni u Obesiti Revievs i European Journal of Public Health.
„Istraživači su tradicionalno razvijali i procenjivali intervencije gde je cilj bio da utiču na faktore za koje istraživači veruju da direktno promovišu ili inhibiraju unos voća, ili koji smanjuju proporciju sa prekomernom težinom. Međutim, ova vrsta studije ne uzima u obzir da ovi faktori nisu uvek povezani u linearni lanac uzroka. Takođe mogu biti povezani kauzalnim petljama koje su povezane jedna sa drugom u sistemu“, kaže ona.
U linearnom kauzalnom pristupu, pretpostavljamo, na primer, da ako samo ljudi znaju šta je zdravo jesti, oni će usvojiti pozitivan stav prema zdravoj ishrani i onda će jesti zdravo.
Ovde Nanna Lien veruje da nismo shvatili koliko je složeno uspostaviti zdrave navike u ishrani.
Evropska šema za školsko voće i povrće obezbeđuje školskoj deci besplatno voće i/ili povrće. Pored toga, učenici učestvuju u nekim obrazovnim aktivnostima na temu voća i povrća i informacije o šemi se šire među opštom populacijom.
„Uprkos svemu ovome, udeo školske dece koja svakodnevno jedu voće ostao je na 40 odsto u poslednjih 20 godina. U našoj mreži za procenu evropske politike (PEN), ispitali smo izveštaje zemalja koje učestvuju u šemi školskog voća. a takođe i naučne publikacije o šemi i publikacije o drugim merama vezanim za školsko voće. Zatim smo napravili mapu koja pokazuje mehanizme i sisteme koji utiču na unos voća i povrća kod dece“, objašnjava Lien.
Mapa pokazuje da jedenje voća i povrća zajedno sa drugom školskom decom može biti važan pokretač za uspostavljanje dobrih navika u ishrani. Ali u isto vreme, ova kauzalna petlja mora biti vođena u pravom smeru da bi se postigao željeni efekat.
„Ako postoji ponuda voća, ali ga malo dece zaista jede, manje dece će biti izloženo drugima koji saopštavaju pozitivne stavove o jedenju voća; neće razmišljati o tome da probaju voće ili da ga jedu svaki dan. Krajnji rezultat tada može biti suprotno – sve više i više dece odustaje da jede voće i povrće jer to nije deo zajedničke, pozitivne aktivnosti. Mapa uključuje nekoliko drugih petlji povratnih informacija, koje ili pokreću sistem u željenom pravcu ili suprotstavljaju ili balansiraju promene u pokušaju da se održi status kvo“, kaže profesor.
Prema Lien-u, mapa otvara nove mogućnosti koje škole i vlasti treba da razmotre kako bi se ostvarili najveći efekti od šema školskog voća.
U EU projektu CO-CREATE, adolescenti iz pet evropskih zemalja sarađivali su sa Lienom i istraživačkim timom kako bi razvili predloge politike za prevenciju gojaznosti. Svaki sedmi petnaestogodišnjak u Evropi je gojazan ili gojazan. Očekuje se da će se ovaj broj povećati na jedan od pet do 2025. godine.
„Neki od adolescenata su predložili da se svim mladima da besplatno jedan sat fizičke aktivnosti svake nedelje. Takođe su želeli dobru i praktičnu edukaciju o ishrani i ishrani, a školske kantine služe zdravu hranu kako bi se znanje o ishrani pretočilo u zdrave navike kao što je npr. jesti voće i doručak. Drugi predlozi su bili uvođenje poreza na slatka pića i zabrana svakog marketinga nezdrave hrane namenjene deci mlađoj od 18 godina“, kaže Lien.
Lien ističe da postoje velike varijacije između zemalja. Među dečacima i onima koji dolaze iz niskog socio-ekonomskog porekla, veći je udeo sa prekomernom težinom i gojaznošću nego među devojčicama i onima iz visokog socio-ekonomskog porekla.
Kao deo studije, adolescenti su sastavili mapu na kojoj su prikazani faktori za koje su mislili da to uzrokuju. Lien i njene kolege su koristile mape da razviju model koji može simulirati efekat različitih kombinacija politika.
„Koristili smo sistemsku dinamiku da bismo ovo postigli i sproveli simulacije u 24 slučaja. Oni su pokazali da primena politika usmerenih na vežbanje, jedenje voća, nezadovoljstvo životom, pritisak u školi i preskakanje doručka ima najveći potencijal u sva 24 slučaja“, kaže Založno pravo.
Profesor Lien ističe da se vežbanje, voće i doručak podudaraju sa predlozima politike kojima su sami adolescenti dali najveći prioritet. Adolescenti su uključili nezadovoljstvo životom i školski pritisak kao važne faktore u sistemske mape u svim zemljama. Ipak, nisu dali prioritet predlozima politike na osnovu ovih faktora.
„Zbog toga je posebno uzbudljivo primetiti da simulacioni model ukazuje da politike usmerene na nezadovoljstvo životom i pritisak u školi mogu da utiču na prevalenciju prekomerne težine. Međutim, ova hipoteza zahteva dalje istraživanje“, kaže Lien.