Anksioznost je jedno od najosnovnijih ljudskih iskustava.
To je prirodna reakcija na situacije koje se doživljavaju kao preteće ili predstavljaju veliki izazov.
Povremena anksioznost je normalna i priprema nas za suočavanje sa potencijalnim pretnjama, ali može da izazove probleme kad je preterana, uporna, teška za kontrolisanje ili neproporcionalna realnoj situaciji.
Razumevanje različitih načina na koje se javlja anksioznost ključno je za ljude koji je doživljavaju, mrežu podrške i društvo ako želimo da očuvamo blagostanje.
Sa psihološkog stanovišta gledano, anksioznost je osećanje straha, užasa i nelagode.
Može da se definiše i kao uznemirenost, napetost ili nelagoda koji proističu iz anticipacije opasnosti.
Mogu da je podstaknu i naše misli ili događaji oko nas.
„Anksioznost može da bude toliko snažna da neki ljudi koji je doživljavaju kažu da je slična fizičkom bolu, potcrtavši njen značajan uticaj na mentalno blagostanje i snažnu želju za traženjem olakšanja, objašnjava Fuong Le, doktor obrazovanja za BBC.
On se bavio psihologijom i obrazovanjem u Vijetnamu i Sjedinjenim Američkim Državama.
U blažim oblicima, objašnjava on, anksioznosti može da bude korisna, jer služi kao sistem upozorenja, ukazuje na potencijalne opasnosti i pomaže u pripremi i pažnji.
Ali, kad strah od budućih događaja postane preteran ili nerealan, ometajući našu sposobnost da funkcionišemo normalno, može da ukaže na psihološki poremećaj.
Stres javlja usled aktuelnih izazova, kao što su rokovi na poslu ili porodični problemi i obično nestane kad se oni razreše.
Anksioznost se, međutim, često javlja bez jasnog povoda, podstaknuta unutrašnjim mislima, što čini da traje duže od stresa.
Podrazumeva i osećanja užasa, nelagode, strepnje, preterane brige ili straha.
Anksioznost može da utiče na naš celokupni kvalitet života i blagostanje zato što traje tokom dužih vremenskih perioda.
Fuong Le kaže da produženi ili hronični stres može da bude značajan okidač za poremećaje anksioznosti.
„Doživljavanje visokih nivoa stresa tokom dužih perioda može da naruši delikatnu ravnotežu moždanih neurotransmitera odgovornih za regulisanje raspoloženja.
„Taj stalni pritisak može na kraju da dovede do dugoročnijih zdravstvenih problema, među kojima su i poremećaji raspoloženja i anksioznosti“, ukazuje Le.
Anksioznost pokreće svakodnevni život, dodaje doktor.
„Istraživanja takođe ukazuju da su stresni životni događaji (koji trajuduži vremenski period) povezani sa povećanjima anksiozne osetljivosti, što sugeriše da produženi stres može da učini pojedince ranjivijim na doživljaj simptoma anksioznosti.
„Zato je ključno da se stresom upravlja efikasno kako bi se ublažio potencijal za sticanje poremećaja anksioznosti i drugih negativnih ishoda po mentalno zdravlje“, objašnjava.
Stalna anksioznost može da ima velikog uticaja na celokupno zdravlje.
Fuong Le kaže da je hronična anksioznost povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih problema, među kojima su bolest srca, srčani udar, visoki krvni pritisak i moždani udar.
Anksioznost može da dovede i do problema sa varenjem, kao što su sindrom nervoznih creva (IBS), čirevi, mučnina, dijareja i zatvor.
Hronična anksioznost može da oslabi imuni sistem, čineći nas podložnijim infekcijama i bolestima.
Može da izazove i probleme sa spavanjem, koji zauzvrat izazivaju još više anksioznosti.
Glavobolje i hronični bolovi često se javljaju kad smo anksiozni i mogla bi da postoji veza između hronične anksioznosti i sticanja autoimunih stanja, što smanjuje našu sposobnost borbe protiv infekcija.
Anksioznost povećava rizik od sticanja drugih poremećaja mentalnog zdravlja, kao što su depresija i poremećaji uzimanja lekova.
U značajnoj meri može i da smanji kvalitet života i poveća poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju, radu i ličnim odnosima.
U teškim slučajevima, može da poveća rizik od samoubistva.
1. Opšte tehnike upravljanja
U svakodnevnom životu možemo da koristimo razne tehnike za prepoznavanje simptoma i njihovim upravljanjem.
Praksa majndfulnesa, koja se usredsređuje na sadašnji trenutak bez osude, izuzetno je efikasna u smanjenju brige i vraća nas u aktuelni trenutak.
Tehnike opuštanja, kao što su sporo i duboko disanje, progresivno opuštanje mišića i zamišljanje scena i slika, mogu da pomognu u umirivanju reakcije tela na stres i ublažavanju napetost.
Praktikovanje ispravnih tehnika disanja, korišćenje dijafragme tela, može da pomogne da se spreči hiperventilacija – čest fizički simptom anksioznosti.
Postepeno suočavanje sa strahovima kroz male, dostižne korake, poznato kao izlaganje, može da pomogne pojedincima da testiraju vlastitu anksioznost i izgrade samopouzdanje.
Za neke ljude korisno je ako isplaniraju „vreme za brigu“ tokom dana, da bi sprečili da anksioznost preuzme kontrolu u nekim drugim trenucima.
Vođenje dnevnika radi praćenja anksioznosti – kada se javlja, kao i identifikovanje potencijalnih okidača može da donese vredne uvide.
Razgovor o osećanjima sa prijateljima od poverenja, članovima porodice i telefonskim službama za pomoć mentalnom zdravlju mogu da pruže podršku i osećaj da vas je neko saslušao.
Grupe za podršku mogu da obezbede siguran prostor za deljenje iskustava i učenje od drugih koji se suočavaju sa sličnim izazovima.
Zabavni i opuštajući hobiji takođe mogu da smanje anksioznost.
2. Tehnike Kognitivno-bihejvioralne terapije (CBT)
CBT pruža metode za upravljanje anksioznošću, usredsredivši se na prepoznavanje i dovođenje u pitanje nekorisnih misaonih obrazaca.
Podrazumeva proučavanje dokaza za i protiv negativnih misli kako bi se došlo do izbalansirane perspektive.
Često se integriše majndfulnes kako bi pomogao u sagledavanju misli bez osude, uključujući emocionalnu regulaciju.
Ovo je tehnika CBT-a koja se usredsređuje na nagrađivanje i smislene aktivnosti za unapređenje raspoloženja i smanjenje anksioznosti.
Terapija izlaganjem, ključni element CBT-a za poremećaje anksioznosti, podrazumeva postepeno suočavanje sa situacijama, mislima, senzacijama i osećanjima od kojih se strahuje na kontrolisani način kako bi se smanjilo ponašanje izbegavanja i izgradila tolerancija.
CBT koristi razne tehnike opuštanja i smanjivanja stresa da bi pomogao da se umiri nervni sistem i upravlja opštom anksioznošću.
Vođenje dnevnika ili zapisivanje misli može da nam pomogne da pratimo negativna osećanja i prepoznajemo obrasce.
Kognitivno restrukturiranje ili „preoblikovanje“ odnosi se na strogi pogled na obrasce negativnih misli i pokušaj da se one ponovo misle na korisniji i realističniji način.
Lekovi Selektivnog inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI) kao što je Sertralin (Lustral je jedno od imena brenda) i Fluoksetin (Prozak je poznato ime brenda) pomažu da se izbalanasiraju nivoi serotonina u mozgu.
Serotonin je hemikalija koja utiče na raspoloženje i emocije.
Niski nivoi povezani su sa anksioznošću i depresijom.
SSRI-ovi rade tako što sprečavaju mozak da prebrzo ponovo apsorbuje serotonin, zadržavajući ga za poboljšanje raspoloženja i smanjenje anksioznosti.
Fuong Le savetuje da se lekovi uzimaju u kombinaciji sa drugim metodama.
„U njih spadaju terapija, kao što je kognitivna bihejvioralna terapija (CBT), promene životnog stila poput vežbanje i podešavanja ishrane, majndfulnes i tehnike opuštanja i strategije upravljanja stresom“, savetuje doktor.
On kaže i da lekovi neće pomoći svakome.
„Za mnoge pojedince, prepisani lekovi kao što su antidepresivi (u koje spadaju SSRI-ovi) mogu pomoći da im se popravi raspoloženje i veštine izlaženja na kraj sa problemom.
„Važno je razgovarati sa doktorom da li su lekovi prava opcija za vas, zato što on može da vam objasni kako oni deluju, koja su potencijalna neželjena dejstva i da vam pomogne da pronađete najbolji pristup za vaše individualne potrebe“, objašnjava.
Doktor Le kaže da se porast anksioznosti među mlađim generacijama često doživljava kao slabost.
Međutim, pozitivan korak je, dodaje, što su veća svest i spremnost da se potraži pomoć povećali broj prijavljenih slučajeva.
Preopterećenje informacijama, društvene mreže, akademski stres i promena društvene dinamike posebno pogađaju mlade ljude.
Fuong Le ističe važnost borbe protiv zabluda u vezi sa anksioznošću činjenicama.
Jedan široko rasprostranjen mit, kaže on, jeste da je anksioznost prosto preterivanje ili prenaglašena briga.
„Poremećaji anksioznosti su ozbiljna zdravstvena stanja koja ne čine samo privremene brige ili strah
„Mogu da sadrže prave promene u moždanoj funkciji i strukturi“, objašnjava Le.
Još jedna zabluda je da samo slabi ljudi postaju anksiozni.
Poremećaji anksioznosti mogu da zadese svakog i često proističu iz bioloških, genetskih i faktora okruženja.
Ideja da će anksioznost otići sama od sebe je takođe pogrešna za mnoge ljude, upozorava on.
„Ako se anksioznost ne leči može vremenom i da se pogorša, dok su efikasne metode lečenja dostupne za značajno poboljšanje simptoma.
„Lekovi jesu jedna od opcija, ali mit da je to jedino efikasno lečenje je netačan“, kaže Le.
Nekoliko je efikasnih pristupa poput psihoterapije, promene životnog stila i razne integrativne prakse, nabraja doktor.
„Suprotno verovanju da razgovor o anksioznosti samo pogoršava to stanje, otvorena priča zapravo može da dovede do razumevanja i podrške, ohrabrujući pojedince da potraže pomoć i smanje osećanje izolacije.“
Prema Fuongu Leu, još jedan mit je da su poremećaji anksioznosti retki.
Reč je o najčešćoj kategoriji mentalnog poremećaja i ona izaziva širok dijapazon fizičkih simptoma koji pogađaju čitavo telo.
Anksioznost je složeni fenomen sa značajnim psihološkim i biološkim dimenzijama.
Može da pojača naš učinak u određenim situacijama i često je remetilački poremećaj koji moramo da pobedimo uz pomoć čitavog dijapazona tehnika i, povremeno, lekova.
