Istraživači sa Univerziteta Lund u Švedskoj otkrili su više nivoe imunih proteina u krvi prije i posle epileptičnog napada. Mogući biomarkeri se mogu identifikovati jednostavnim testom krvi. Dijagnostikovanje epilepsije trenutno zahteva velike resurse, a razlikovanje od drugih stanja može biti izazovno. Stoga su hitne potrebe bolje dijagnostičke metode čim pacijent zatraži medicinsku pomoć nakon sumnje na napad.
Epilepsija je zajednički naziv za abnormalnu aktivnost u mozgu koja uzrokuje privremeni gubitak kontrole ponašanja i kretanja. Stanje može biti urođeno, biti uzrokovano tumorom, moždanim udarom ili infekcijom u mozgu i izazvati veoma različite simptome u zavisnosti od toga u kom delu mozga epizoda počinje ili se širi. Zapaljenski procesi koji počinju kao imuni odgovor u telu takođe mogu izazvati napad.
Zbog toga su istraživači počeli da traže moguće biomarkere za epilepsiju unutar imunološkog sistema. Prethodne studije postoje, ali rezultati su do sada bili pomešani i teško ih je protumačiti:
„U našoj studiji imamo pažljivo odabranu grupu učesnika i imamo mnogo osnovnih informacija o svakoj osobi. Takođe smo uzeli u obzir niz zbunjujućih faktora koji mogu uticati na imuni sistem, kao što su druge neurološke i imunološke bolesti, infekcije i različita psihijatrijska stanja“, kaže Kristin Ekdal Klementson.
Ona je vođa grupe i vanredni profesor na Univerzitetu u Lundu i konsultant za kliničku neurofiziologiju u Univerzitetskoj bolnici Skane. Njen fokus je na naprednim istraživanjima epilepsije i ona je vodila studiju istraživanja. Istraživački tim je takođe uporedio epileptičke napade sa onim što je poznato kao psihogeni neepileptički napadi.
Psihogeni napad je psihijatrijska dijagnoza koja se manifestuje kroz kliničke simptome koji se lako mogu zameniti sa epilepsijom. To je hronično stanje za koje se veruje da je nedovoljno dijagnostikovano i kao rezultat toga se često pogrešno leči lekovima za epilepsiju. Zato postoji velika potreba da se uslovi lakše razlikuju.
„Istraga da bi se utvrdilo da li neko pati od epilepsije ili je pogođen psihogenim napadima je intenzivna. Može zahtevati da pacijent bude primljen u bolnicu na nekoliko dana uz stalni video i EEG nadzor, uz medicinsko osoblje koje je pri ruci 24 sata. Pacijentu je teško što je potrebno vreme da se postavi dijagnoza“, kaže Mari Tejlor, lekar i doktorant u istraživačkom timu.
Istraživači su otkrili da su nivoi od pet markera upale – proteina – bili akutno povišeni kod ljudi koji su doživeli epileptični napad.
„Ove markere nazivamo ‘otisci prstiju’ jer uključuju nekoliko proteina povezanih sa upalom sa različitim obrascima reakcija. Pacijenti koji su imali epilepsiju pokazali su povišene nivoe jednog od pet proteina — IL-6 — čak i pre napada, vrednost koja je prolazno porasla čak i dalje neposredno nakon zaplene“, kaže Mari Tejlor.
Među pacijentima sa psihogenim napadima, međutim, nije bilo promene u biomarkerima. To bi moglo značiti da jednostavan test krvi na pacijentu koji stiže u A&E nakon napada može pokazati da li je imunološki odgovor povišen. Ako nije, veća je šansa da je reč o psihogenom napadu, što daje prvu indikaciju kako pacijent treba dalje da se proceni.
„Sledeća faza je da ponovimo naše studije na široj i manje homogenoj grupi pacijenata, gde istražujemo ‘otisak prsta’ kod odraslih sa epilepsijom. Takođe želimo da vidimo da li biomarkeri reaguju na isti način kod dece, gde su uzroci epilepsije. epilepsije su češće genetske prirode. To radimo kroz tekuću studiju u Lundu, u saradnji sa dečjom i adolescentnom psihijatrijom, kao i pedijatrijskom neurologijom“, zaključuje Kristin Ekdal Klementson.
