Samo jedna čaša vina nedjeljno tokom trudnoće povezana je sa trajnim promjenama u crtama lica deteta – a možda i njihovim kognitivnim sposobnostima.
Holandski istraživači su proučavali 200 osobina lica više od 5.600 dece školskog uzrasta koristeći 3D slike i algoritam dubokog učenja. Pronašli su razlike između crta lica dece čije su majke pile alkohol tokom trudnoće i one koja nisu.
Konzumiranje samo 12 grama alkohola nedeljno – ili jedno standardno piće – bilo je povezano sa trajnim promenama na licu deteta.
Prenatalna izloženost alkoholu bila je povezana sa bradama koje su više virile, u poređenju sa decom majki koje uopšte nisu pile tokom trudnoće.
Izloženost alkoholu u materici takođe je bila povezana sa kraćim nosom koji je blago okrenut prema gore i blagom regresijom regije ispod očiju.
Što su majke više pile alkohola tokom trudnoće, to su se promene na licu pojavljivale izraženije.
Činilo se da efekat slabi sa godinama, pri čemu su promene na licu u grupi od 13 godina bile manje izražene od onih u grupi od devet godina.
Većina majki koje su pile tokom trudnoće pile su i u tri meseca pre trudnoće.
„Naša studija sugeriše da žene koje su trudne ili žele da zatrudne uskoro, treba da prestanu da konzumiraju alkohol nekoliko meseci pre začeća i potpuno tokom trudnoće kako bi izbegle negativne zdravstvene ishode kod potomstva“, napisali su istraživači.
Kako se prenatalna izloženost alkoholu povećava s leva na desno kod dece, promene na licu postaju sve izraženije, što se vidi u jačim crvenim (pokazuje crte koje se utapaju) ili jačim plavim (prikazujući crte koje više strše). (Liu, et al., Ljudska reprodukcija, 2023.)
Već se smatra da obilno pijenje u trudnoći uzrokuje ono što je poznato kao poremećaj fetalnog alkoholnog spektra, sa karakterističnim promenama na bebinom licu, kognitivnim sposobnostima i ponašanju.
„Lice bih nazvao ‘ogledalo zdravlja’ jer odražava opšte zdravlje deteta“, rekao je Genadij Roščupkin, epidemiolog u Erazmus medicinskom centru u Holandiji koji je vodio studiju.
„Izloženost deteta alkoholu pre rođenja može imati značajne štetne efekte na njegov zdravstveni razvoj i, ako majka redovno pije veliku količinu, to može dovesti do poremećaja fetalnog alkoholnog spektra, što se reflektuje na dečijim licima.
Bebe sa ovim sindromom obično imaju veoma tanku gornju usnu, glatku kožu između nosa i gornje usne (filtrum), manje oči i okrenut nos. Često se bore sa koncentracijom, zadacima pamćenja, školskim radom i druženjem.
Beba sa tipičnim crtama lica povezanim sa poremećajem fetalnog alkoholnog spektra. (Tereza Kelerman/Vikipedija)
Jedna prethodna studija pokazala je da manje od 70 grama alkohola nedeljno tokom trudnoće utiče na kraniofacijalni razvoj beba.
Ova nedavna studija je prva koja razmatra nivoe konzumiranja alkohola od čak 12 grama nedeljno.
U praksi, zdravstveni savetnici tvrde da ne postoji količina alkohola koja se smatra apsolutno bez posledica kada je u pitanju razvoj nerođenog deteta. Ovaj rad je objavljen u Human Reproduction .
