U senci rata na Bliskom istoku, ali i rata Rusije i Ukrajine koji traje više od dve godine, švedski Malmeu biće domaćin 68. Pesme Evrovizije.
Srbiju će predstavljati Teja Dora sa pesmom Ramonda , Hrvatska je poslala pevača pod umetničkim imenom Bejbi Lazanja i pesmu Rim Tim Dagi Dim , a Sloveniju će predstavljati Sara Briški Cirman sa pesmom Veronika .
Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija ni ove godine ne učestvuju iz finansijskih razloga.
Srbija, Hrvatska i Slovenija nastupiće prve polufinalne večeri, u utorak, 7. maja.
Srbija ima rednu poziciju 2, Hrvatska nastupa sedma, a Slovenija deveta.
Drugo polufinale najvećeg evropskog muzičkog takmičenja je u četvrtak, 9. maja.
Direktni finalisti su Velika Britanija, Italija, Nemačka, Francuska, Španija i ovogodišnji domaćin Švedska.
Voditeljke 68. Pesme Evrovizije biće holivudska i švedska glumica Malin Okerman i Petra Mede, švedska glumica i komičarka, koja je već dva puta vodila najveće evropsko muzičko takmičenje.
Hrvatski predstavnik Bejbi Lazanja odlično se kotira na kladionicama i trenutno je među favoritima za pobedu.
Njegova pesma spaja elemente roka i tehna kako bi ispričao priču o dečaku sa farme koji se oprašta od stolice za mužu i kreće u veliki grad.
Prema rečima pevača Marka Purišića, tekstovi su referenca na odliv mozgova koji utiče na hrvatsku ekonomiju.
Izrael je predstavio donekle izmenjenu pesmu, nakon što je originalna odbijena zbog kršenja pravila političke neutralnosti takmičenja.
Iz pojedinih zemalja su tražili da se Izraelu zabrani učešće zbog rata u Pojasu Gaze koji traje više od šest meseci, ali je organizator takmičenja, Evropska radio-difuzna unija (EBU) to odbila.
Uoči početka nedelje Pesme Evrovizije, vlasti u Švedskoj su pojačale bezbednosne mere u Malmeu.
Očekuje se da će se od 7. maja, kada će biti održano prvo polufinale, do subote, 11. maja kada je finale, u grad sliti najmanje 100.000 posetilaca.
Najavljene su i velike demonstracije zbog rata u Gazi koje će se poklopiti sa velikim muzičkim događajem.
Rusiji i Belorusiji je i ove godine zabranjeno da učestvuju zbog rata u Ukrajini koji je ušao u treću godinu.
Na takmičenju 2024. učestvuje 37 izvođača koje su emiteri, članovi EBU-a, odabrali da predstavljaju njihovu zemlju.
Pesme moraju da budu originalne i ne duže od tri minuta.
Vodeći vokali moraju da se izvedu uživo, a na sceni tokom nastupa može biti najviše šest pevača i plesača.
Većina zemalja učesnica su evropske države.
Međutim, Australija takođe učestvuje od 2015. godine, kada je pozvana da pošalje predstavnika za proslavu 60. godišnjice Evrovizije.
Ali, Australija ne može da bude domaćin.
Ako pobedi, moraće da predloži evropsku zemlju da organizuje takmičenje u njeno ime.
Drugim neevropskim zemljama, među kojima je Izrael, dozvoljeno je učešće jer su članice EBU.
Takmičenje 2024. održava se u Švedskoj nakon što je Lorin pobedila 2023. godine sa pesmom Tatu ( Tattoo ).
Postala je prva žena koja je dva puta pobedila na takmičenju, posle trijumfa 2012. sa pesmom Euforija ( Euphoria ).
Ovo je treći put da je Malme domaćin Evrovizije , a sedmi put da se takmičenje održava u Švedskoj.
Pošto se ove godine obeležava 50. godišnjica prve pobede švedske grupe Aba (ABBA) na Evroviziji sa pesmom Vaterlu ( Waterloo ), spekulisalo se da će se i oni pojaviti.
Ali Bjorn Ulvaeus i Beni Anderson, članovi grupe Aba, rekli su za BBC da neće niti nastupiti u finalu, niti će komponovati pesmu za Švedsku.
Veliko finale biće održano u areni u Malmeu u subotu, 11. maja.
Pre toga, biće dve polufinalne večeri – u utorak, 7. i u četvrtak, 9. maja.
Predstavnica Izraela Eden Golan pevaće pesmu pod nazivom Uragan ( Hurricane ), odnosno prerađenu verziju prvobitne pesme Oktobarska kiša ( October Rain ), za koju se smatralo da se odnosi na napade Hamasa na Izrael 7. oktobra.
Pesma sada govori o ženi koja prolazi kroz ličnu krizu, saopštio je izraelski javni servis Kan.
Servis je prvobitno izjavio da će se radije povući iz takmičenja nego šte će izmeniti reči pesme.
Ali nakon što su organizatori zabranili pesmu zbog političkog sadržaja, predsednik zemlje Isak Hercog zatražio je da se izvrše „neophodne izmene“ kako bi Izrael mogao da se takmiči.
Muzičari iz više zemalja učesnica tražili su da se Izraelu zabrani nastup zbog rata u Gazi.
U decembru je Islandsko udruženje kompozitora i tekstopisaca objavilo saopštenje u kojem se navodi da je zbog vojne akcije, učešće Izraela nespojivim sa događajem „koji karakteriše radost i optimizam“.
Slične primedbe iznete su u Finskoj, Norveškoj, Danskoj, i Švedskoj, a mnogi ističu da je Rusiji zabranjeno učešće na takmičenju od invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Organizatori Evrovizije su se do sada opirali pozivima da se Izraelu zabrani učešće, navodeći da su situacije u Ukrajini i Gazi različite.
U polufinalima glasa isključivo publika u zemljama učesnicama i drugim delovima sveta.
U finalu, svaka zemlja koja se plasira među najbolje, dodeljuje dva seta bodova: jedan žirija sastavljenog od stručnjaka i jedan od publike.
Mogu da glasaju za 10 pesama, osim za predstavnika sopstvene zemlje.
Najveći broj bodova po pesmi je 12, drugi favorit dobija 10, treći izbor osam, pa sedam poena, i tako do jednog poena za njihovog desetog favorita.
Jedna od promena je da će direktni finalisti – Velika Britanija, Italija, Nemačka, Francuska, Španija i Švedska – tokom polufinalnih večeri uživo nastupati i to tokom takmičarskog dela programa, a ne u revijalnom delu.
Više vremena za glasanje
Najavljena je i promena u glasanju u velikom finalu.
Gledaoci više neće morati da čekaju da poslednja numera bude izvedena, već će moći da glasaju za favorite od početka prve takmičarske kompozicije.
Taj način glasanja koristio se 1997. godine kada je prvi put uvedeno telefonsko glasanje, ali i 2010. i 2011. godine.
Gledaoci iz država koje se ne takmiče, koji glasaju putem interneta, imaće na raspolaganju gotovo 24 sata, pošto će onlajn glasanje biti otvoreno od druge generalne probe pre svake takmičarske večeri.
Iako su organizatori najavili još neke izmene, potvrđeno je da neće biti promena u samom sistemu glasanja.
Žiri i publika će u finalu i dalje glasati u odnosu 50 prema 50 procenata, dok u polufinalima glasaju isključivo gledaoci.
Evrovizija je bila jedno od prvih televizijskih takmičenja koje je omogućilo gledaocima da glasaju.
Gledaoci u Austriji, Nemačkoj, Švedskoj, Švajcarskoj, i Velikoj Britaniji počeli su da glasaju telefonom 1997. godine.
Ostatku sveta je dozvoljeno da glasa 2023. godine, a poeni se dodeljuju 10 najpopularnijih pesama u svetu.
Svaki emiter plaća učešće EBU-u.
Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo plaćaju najviše, iako BBC ne objavljuje iznos.
BBC-ju je rečeno da je od drugih zemalja traženo da plate više posle suspenzije Rusije, a kao posledica toga, neke zemlje su se povukle iz takmičenja, između ostalih i Bosna i Hercegovina, Rumunija, Slovačka.
Luksemburg će se vratiti na takmičenje prvi put posle 1993. godine, ali neće biti Bugarske, Mađarske, Crne Gore, Andore…
Smatra se da je organizovanje događaja 2023. u Liverpulu koštalo BBC između osam i 17 miliona funti (između 9,3 i 20 miliona evra).
Vlada Velike Britanije je obećala 10 miliona funti (11,7 miliona evra) za operativne troškove, dok su lokalne vlasti u Liverpulu izdvojile četiri miliona funti (oko 4,6 miliona evra).
