Ukrajina je saopštila da je Rusija u ponedeljak uništila kuće na jugoistoku i isključila struju u mnogim oblastima novom salvom projektila, dok je Moskva saopštila da su ukrajinski dronovi napali dve vazdušne baze duboko u Rusiji stotinama milja od linije fronta. .
Nova raketna baraža se danima očekivala u Ukrajini i dogodila se baš kada je trebalo da se okončaju vanredni nestanci struje, uz popravku prethodne štete. Udari su ponovo gurnuli delove Ukrajine u ledeni mrak sa temperaturama koje su sada čvrsto ispod nule. Međutim, Kijev je rekao da je oborio većinu projektila.
Najmanje dvije osobe su poginule u ruskim napadima u ukrajinskom južnom regionu Zaporožja, saopštio je Kijev.
U međuvremenu, ukrajinske bespilotne letelice napale su dve vazdušne baze u Rjazanju i Saratovu na jugu centralne Rusije, ubivši tri vojnika, ranivši četiri i oštetivši dve letelice, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.
Ukrajina nije direktno preuzela odgovornost za napade. Da je iza njih, oni bi bili najdublje u ruskom srcu otkako je Moskva napala Ukrajinu 24. februara.
Na jednoj od meta, vazdušnoj bazi Engels u blizini grada Saratova, oko 730 km (450 milja) jugoistočno od Moskve, nalaze se avioni bombarderi koji pripadaju ruskim strateškim nuklearnim snagama.
„Kijevski režim je, da bi onesposobio ruske dalekometne letelice, pokušao da nanese bespilotne letelice sovjetske proizvodnje na vojne aerodrome Djagiljevo u Rjazanjskoj oblasti i Engels u Saratovskoj oblasti“, navodi ruska odbrana. saopštilo je ministarstvo.
Rečeno je da su bespilotne letelice, koje su letele na maloj visini, presrele protivvazdušne odbrane i oborene, a olupina je nanela laku štetu na dve letelice. Smrtni slučajevi su prijavljeni u bazi Rjazanj, 185 km (115 milja) jugoistočno od Moskve.
Rusko ministarstvo odbrane nazvalo je napade dronom terorističkim aktom čiji je cilj ometanje njegove dalekometne avijacije.
Uprkos tome, navodi se, Rusija je odgovorila „masovnim udarom na sistem vojne kontrole i povezane objekte odbrambenog kompleksa, komunikacionih centara, energetskih i vojnih jedinica Ukrajine visoko preciznim naoružanjem vazdušnog i morskog baziranja“ u kojem je rekao je da je pogođeno svih 17 određenih ciljeva.
Ukrajina je saopštila da je u ponedeljak oborila više od 60 od više od 70 projektila koje je ispalila Rusija – poslednji u poslednjih nekoliko nedelja napada usmerenih na njenu kritičnu infrastrukturu koji su prekinuli struju, grejanje i vodu u mnogim delovima zemlje.
Kijevske snage su pokazale sve veću sposobnost da pogode strateške ruske ciljeve daleko izvan linije fronta duge 1.100 kilometara na jugu i istoku Ukrajine.
Saratov je najmanje 600 km od najbliže ukrajinske teritorije. Ruski komentatori su na društvenim mrežama rekli da bi Ukrajina, ako bi mogla da udari tako daleko unutar Rusije, mogla da pogodi i Moskvu.
Prethodne misteriozne eksplozije oštetile su prodavnice oružja i skladišta goriva u regionima u blizini Ukrajine i srušile najmanje sedam ratnih aviona na Krimu, poluostrvu Crno more koje je Rusija anektirala Ukrajini 2014.
Predsednik Vladimir Putin je u ponedeljak vozio mercedes preko mosta koji povezuje južnu Rusiju sa Krimom, manje od dva meseca otkako je i njega pogodila eksplozija.
Kijev nije preuzeo odgovornost ni za jednu od eksplozija, rekavši samo da su one bile „karma“ za invaziju Rusije.
„Ako nešto bude lansirano u vazdušni prostor drugih zemalja, pre ili kasnije će se nepoznati leteći objekti vratiti na (svoju) polaznu tačku“, tvitovao je u ponedeljak na Tviteru savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak, bezobrazno.
Moskva pogađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu otprilike svake nedelje od početka oktobra pošto je bila primorana da se povuče na nekim frontovima.
Ovog puta je prijavljeno da je policija u Moldaviji pronašla fragmente projektila na njenom tlu u blizini granice sa Ukrajinom.
U regionu Zaporožja najmanje dve osobe su poginule, a nekoliko kuća je uništeno, rekao je zamenik šefa predsedničke kancelarije Kirilo Timošenko.
Rakete su takođe pogodile energetske objekte u regionima Kijeva i Vinice u centralnoj Ukrajini, Odese na jugu i Sumi na severu, rekli su zvaničnici.
Četrdeset odsto Kijevske oblasti nije imalo struje, rekao je regionalni guverner Aleksij Kuleba, hvaleći rad ukrajinske PVO.
Vazdušna odbrana oborila je više od 60 od preko 70 ruskih projektila ispaljenih u ponedeljak, saopštila je komanda ukrajinskog vazduhoplovstva. To uključuje devet od 10 projektila ispaljenih na Kijev, rekli su zvaničnici.
„Naši momci su sjajni“, napisao je na Telegramu Andrij Jermak, šef ukrajinskog predsedničkog štaba.
Ruske novinske agencije citirale su moskovsko ministarstvo odbrane da su ruski projektili pogodili 17 ciljeva u Ukrajini.
Energetičari su već započeli radove na obnavljanju snabdevanja strujom, rekao je predsednik Volodimir Zelenski.
Ukrajina se tek vratila na planirane prekide struje od ponedeljka, a ne na vanredne nestanke struje koje je pretrpela od rasprostranjenih ruskih udara 23. novembra, najgoreg od napada na energetsku infrastrukturu koji su počeli početkom oktobra.
Rusija je rekla da su baraži osmišljeni da degradiraju ukrajinsku vojsku. Ukrajina kaže da su jasno usmereni na civile i da stoga predstavljaju ratni zločin.
U ponedeljak je stupilo na snagu ograničenje cene ruske sirove nafte od 60 dolara po barelu, što je poslednja zapadna mera za kažnjavanje Moskve zbog njene invazije. Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte.
Sporazum dozvoljava da se ruska nafta isporučuje u treće strane korišćenjem tankera iz G7 i zemalja članica Evropske unije, osiguravajućih kompanija i kreditnih institucija, samo ako se teret kupuje na ili ispod granice od 60 dolara po barelu.
Moskva je rekla da se neće pridržavati te mjere čak i ako mora da smanji proizvodnju. Ukrajina želi da se limit smanji: Zelenski je rekao da je 60 dolara previsoka da bi sprečila napad Rusije.
Ruska mešavina nafte se u ponedeljak na azijskim tržištima prodavala za oko 79 dolara po barelu – skoro trećinu više od gornje granice cijene, prema podacima Refinitiva i procijenama iz industrijskih izvora.
