Predsjednik Vladimir Putin izjavio je u srijedu da je Rusija dobila, a ne izgubila, od sukoba u Ukrajini, jer je krenula na novi suvereni put koji će obnoviti njen globalni uticaj.
Putin sve više smatra sukob u Ukrajini, koji on naziva „specijalnom vojnom operacijom“, kao prekretnicu u istoriji kada je Rusija konačno odbacila poniženja koja su pratila pad Sovjetskog Saveza 1991. godine.
U pokušaju da podvuče naginjanje Rusije ka Aziji, Putin je, govoreći na Istočnom ekonomskom forumu u ruskom pacifičkom gradu Vladivostoku, rekao da Zapad propada dok je Azija budućnost.
U svom glavnom govoru, Putin jedva da je pomenuo Ukrajinu osim referenci na izvoz žitarica. Ali na pitanje moderatora da li je nešto izgubljeno u sukobu, Putin je rekao da je Rusija dobila i da će izići obnovljena.
„Ništa nismo izgubili i nećemo ništa izgubiti“, rekao je Putin, vrhovni lider Rusije od 1999. „Sve što je nepotrebno, štetno i sve što nas sprečava da idemo napred biće odbačeno“.
Što se tiče onoga što smo dobili, mogu da kažem da je glavni dobitak jačanje našeg suvereniteta, a to je neizbežni rezultat ovoga što se sada dešava“, rekao je Putin. „Ovo će na kraju ojačati našu zemlju iznutra.
On je, međutim, priznao da je sukob izazvao „izvesnu polarizaciju“ i u svijetu i u Rusiji.
Rusija je poslala desetine hiljada vojnika u Ukrajinu 24. februara u, kako je nazvala, specijalnoj operaciji za degradaciju vojnih sposobnosti svog južnog suseda i iskorenjivanje ljudi koje je nazivala opasnim nacionalistima.
Ukrajinske snage su pružile jak otpor. Nijedna strana nije objavila koliko je vojnika poginulo.
Putinova procena ruskih dobitaka nije uzela u obzir ogromno nagomilavanje snaga NATO-a u istočnoj Evropi i planirano prijem Švedske i Finske u članstvo. Sprečavanje širenja NATO-a bio je jedan od njegovih ciljeva za intervenciju u Ukrajini.
On je takođe odbacio uticaj sankcija koje su izgladnjile rusku industriju ključnih komponenti poput mikročipova, odsekli Ruse od međunarodnih platnih sistema i dovele do odlaska hiljada zapadnih kompanija.
Privreda bi se ove godine smanjila za „oko 2% ili malo više“ i budžet bi bio u suficitu, rekao je on.
Putin, koji u oktobru puni 70 godina, rekao je Zapadu u julu da je tek počeo u Ukrajini i da je usudio Sjedinjene Države – koje uživaju ekonomsku i konvencionalnu vojnu nadmoć nad Rusijom – da pokušaju da poraze Moskvu. To bi, rekao je, propalo.
Konfrontacija sa Zapadom oko Ukrajine podstakla je Rusiju da ubrza zaokret ka Aziji i posebno Kini, nekada mlađem partneru Sovjetskog Saveza, a sada drugoj po veličini svetskoj ekonomiji.
Tokom većeg dela poslednjih 300 godina, Rusija je na Zapad gledala kao na lonac ekonomskog rasta, tehnologije i revolucionarnih ideja. U tom periodu je takođe dva puta napadnut sa Zapada, od strane Napoleona i Hitlera.
Putin je, međutim, rekao da Zapad propada jer je uzaludan i agresivan pokušaj da se Rusija izoluje sankcijama uništava globalnu ekonomiju baš u trenutku kada se Azija uzdiže i traži budućnost.
SAD i njihovi saveznici uveli su najteže sankcije u modernoj istoriji Rusiji zbog njenih akcija u Ukrajini. Putin kaže da su sankcije slične objavi ekonomskog rata.
„Govorim o sankcionoj groznici Zapada, sa njegovim drskim, agresivnim pokušajem da nametne modele ponašanja drugim zemljama, da ih liši suvereniteta i potčini njihovoj volji“, rekao je Putin.
„U pokušaju da se odupru toku istorije, zapadne zemlje potkopavaju ključne stubove svetskog ekonomskog sistema građenog vekovima“, rekao je on i dodao da opada poverenje u dolar, evro i sterling.
Među gostima na forumu bio je i najviši kineski zakonodavac Li Zhanshu, trenutno na trećem mjestu u Komunističkoj partiji Kine. Putin će se sledeće nedelje sastati sa Kinezom Si Đinpingom u Uzbekistanu.
Putin je rekao da će Kina Gaspromu (GAZP.MM) plaćati gas u nacionalnim valutama, na osnovu podele 50-50 između ruske rublje i kineskog juana.
Pokušaj Zapada da ekonomski izoluje Rusiju – jednog od najvećih svetskih proizvođača prirodnih resursa – gurnuo je globalnu ekonomiju u nepoznate vode sa rastućim cenama hrane i energije. To je povredilo i Rusiju.
Putin je rekao da se ruska ekonomija nosi sa onim što je nazvao finansijskom i tehnološkom agresijom Zapada, ali je priznao i neke poteškoće u nekim industrijama i regionima.
On je upozorio na preteću globalnu krizu sa hranom i rekao da će razgovarati o izmenama i dopunama značajnog sporazuma o žitu sa Ukrajinom kako bi se ograničile zemlje koje mogu da primaju pošiljke tereta.
