Poznato je da crnogorska UDBA još od Drugog svjetskog rata koristi najgoru moguću metodu takozvanih “šaptačkih ekipa” i “radio mileva “ kako bi plasirali određene informacije, uglavnom da oblate ugledne ljude. Danas se izvođači tih radova popularno zovu “botovi sendvičari“ i nerijetko poslanici populisti koje narod prepoznaje i kao “korisne idiote“.
Njihov jedini zadatak je širenje neprovjerenih informacija, laži i besmislica. Jedna od tih opskurnih ličnosti je izvjesni Momčilo Leković koga je neko primitivniji od njega ubijedio kako je pametno da uvjerava Crnogorce da ne slave Dan državnosti, jer to ima veze sa nekim crnogorskim privrednicima među kojima je pomenuo i moje ime. Ta spodoba, ”začupila“ ispred skupštinskog mikrofona, ne trepnuvši, saopštila je neviđenu laž da se “18. maja, dok su se u Pljevljima 2006. vijorile crnogorske zastave, tajno sastala Vlada Crne Gore i meni, kao Milovom saradniku, poklonilla Vektru Jakić i pride za 30 godina koncesije na šume.“ Svih ovih godina naslušao sam se mnogo laži o sebi i svojim firmama iz Skupštine Crne Gore, ali sličnu konstrukciju ni približno nijesam čuo.
Crnogorskoj javnosti je poznsto da je ŠiK Velimir Jakić bio dugo u stečaju. U deset godina proglašenog bankrota te firme objavljeno je preko 11 oglasa o prodaji imovine tog državnog preduzeća i niko nije bio zainteresovan za kupovinu. Na narednom dvanaestom tenderu moja kompanija Vektra Montenegro 2006. godine kupila je imovinu Jakića iz stečaja i ta transakcija nije imala nikakvu vezu sa Vladom Crne Gore.
Nakon kupovine Jakića, godinu dana kasnije, da bi realizovao investiciju, podnio sam zahtjev za dobijanje koncesija u obimu koji je je Jakić imao kao državno preduzeće što bi opravdalo ulaganja i upošljavanje ljudi. Iako je imovina kupljena iz stečaja Vlada je naš zahtjev uslovila obaveznom investicijon od 6 miliona i upošljavanjem 360 radnika. Javnosti je takođe poznato da sam u pogone te firme, zalažući sve što sam stvorio, kao i svoju privatnu imovinu, uložio skoro sezdeset miliona kreditnih sredstsva i cetrdeset miliona sopstvenih sredstava i sagradio najsavremeniji pogon za drvopreradu ne samo na sjeveru Republike nego i u regionu. Sa najsavremenijom tehnologijom fabrika je godišnje mogla da prerađuje 175 000 kubika drvne mase i upošljava preko 360 ljudi.
Crnogorska javnost takođe svjedoči da, kada smo pustili većinu fabrika u probnu proizvodnju (pilana proreza 175,000 m3, lamelirnica 25,000 m3, peletara 60,000 tona peleta, susare kapaciteta 25,000 m3 i parionice 16,000 m3…), bivša vlast, za koju Leković tvrdi da mi je nešto poklonila, se sjetila da nam oduzme koncesije na šume. Koliki god da je lažov, nemoguće da široka pojava zvana Leković baš ništa nije čuo o tome, ali je jasno da plasiranje ovih laži sa skupštinske govornice ne slučajno se podudaraju sa nezakonitom prodajom Jakićeve imovine za svega 18,8 miliona, što je ovih dana i predmet Višeg tužilaštva.
S obzirom na to da Leković dolazi iz stranke koja kontroliše bezbjednosni sektor, laži „korisnog idiota“ trebale bi ne samo da uplaše odgovorne ljude u tužilaštvu i sudstvu da spriječe nezakonito otimanje privatne imovine, nego i da navodno odgovori građane od proslave Dana nezavisnosti Crne Gore. Nedavno smo takođe gledali kako poslanik iste stranke kojoj pripada široka pojava zvana Leković sa skupštinske govornice poziva državne institucije da ne kontrolišu uzurpatore državne imovine.
Ovaj put institucijama je upućen poziv da pomognu u otimanju privatne imovine.
