Crna Gora se približava pristupanju Evropskoj uniji, nakon što je otvorila sva 33 pregovaračka poglavlja i privremeno zatvorila sedam. Njena liberalna ekonomija zasnovana na euru sa punom mobilnošću kapitala i neograničenim stranim vlasništvom nastavlja da privlači investitore. Tokom prošle godine strane direktne investicije dostigle su 890 miliona eura, pri čemu su nekretnine činile više od polovine. Uprkos generalno povoljnoj investicionoj klimi, Crna Gora je prepoznala priliku za dalje poboljšanje u oblastima efikasnosti pravosuđa, regulatorne transparentnosti i institucionalnih kapaciteta.
Takođe, usvojena je Poslovna agenda za 2025. godinu, u kojoj je izloženo deset prioriteta za ekonomiju budućnost i poboljšanje uslova za ulaganje. Oni se kreću od reforme javne uprave i pristupa finansiranju do razvoja vještina, digitalizacije i zelene tranzicije. Nedavno održana konferencija Evropske unije (EU) i Crne Gore pod nazivom „Pametan rast, zelena budućnost“ označila je prekretnicu, okupljanjem svih relevatnih aktera i pokretanjem 14 transformativnih partnerskih projekata. Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila je reformski zamah Crne Gore i ohrabrila investitore da djeluju sada, umjesto da čekaju formalno pristupanje EU.
Zelena tranzicija kao katalizator rasta
Crna Gora planira da se pozicionira kao regionalno čvorište zelene energije, koristeći svoj hidroenergetski, vjetroenergetski i solarni potencijal kako bi ponudila stabilnu i pristupačnu električnu energiju za Evropu. U okviru energetske tranzicije planira da dekarbonizuje termoelektranu Pljevlja i ojača povezanost kroz strateške projekte prenosa poput podmorskog kabla do Italije. Zemlja ostvaruje stabilan napredak u Zelenoj agendi, ka smanjenju emisije gasova staklene bašte za 55% do 2030. godine i 60% do 2035. (u poređenju sa nivoima iz 1990). Kroz Nacionalni plan za energiju i klimu, povećaće kapacitete obnovljivih izvora energije, poboljšati energetsku efikasnost i održivi transport kako bi smanjila zavisnost od uglja i riješila infrastrukturne nedostatke.
Ova tranzicija takođe mijenja ekonomski identitet zemlje. Kroz unapređenje svoje ekoturističke ponude, akcenat se stavlja na organsku poljoprivredu i razvoj zelenih centara podataka. Izgradnja ekosistema zelenog preduzetništva je takođe ključna za mobilizaciju malih i srednjih preduzeća, što zahtijeva namjensko finansiranje i tehničku pomoć́. Javno-privatna partnerstva se pojavljuju kao vitalni alati za otključavanje održivog rasta, dok uloga međunarodnih finansijskih institucija, poput Evropske investicione banke (EIB Global), nastavlja da raste.
Finansiranje tranzicije
Iako je ekonomija i dalje zavisna od uvoza, nastavlja se sa strateškim ulaganjima u klimatske aktivnosti i transport. Da bi podržale ovu transformaciju, EIB Global i Razvojna banka Crne Gore zajedno su investirale preko 520 miliona eura u strateške sektore kao što su turizam, proizvodnja i usluge, podržavajući i dekarbonizaciju kompanija. U zemlji takođe sprovodimo Inicijativu za otpornost malih biznisa u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Ova inicijativa mobilisaće oko 12 miliona eura povoljnih kredita za preko 220 malih preduzeća.
Ovi napori su posebno pravovremeni jer se zemlja priprema za uvođenje Mehanizma EU za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama, koji bi trebalo da stupi na snagu u januaru 2026. Sa skoro 47% izvoza u EU koji je obuhvaćen ovom regulativom, Crna Gora je među najizloženijim ekonomijama u regionu.
Kada su u pitanju održivi projekti, EIB Global finansira obnovu željezničke pruge Bar – Vrbnica, koja pokriva 70% željezničkog teretnog saobraćaja u zemlji. Naše finansije će mobilisati 310 miliona eura za modernizaciju ove strateške linije i omogućiti prelazak na čistiji transport. U 2024. godini dodijelili smo bespovratna sredstva EU u vrijednosti od 35,5 miliona eura za pripremu i realizaciju ovog projekta i planiramo da dodijelimo dodatnih 112 miliona eura u narednom periodu, što je najveći iznos za Crnu Goru do sada.
Ove godine potpisali smo i ugovor o dodijeli bespovratnih sredstava EU od 22 miliona eura za podršku održivoj infrastrukturi za vodosnabdijevanje i kanalizaciju u tri opštine. Nadogradnje će povećati otpornost na klimatske promjene, poboljšati kvalitet vode i promovisati ekoturizam.
EU kao ključni partner
Usklađivanje Crne Gore sa standardima EU moglo bi potencijalno da je pozicionira kao budućeg lidera u održivim finansijama. Sa kontinuiranom mobilizacijom privatnog kapitala i dubljom integracijom sa EU, zemlja bi mogla da postane centar zelenih investicija u regionu. Kredibilan portfolio bankarski isplativih zelenih projekata, podržan transparentnim javnim nabavkama i predvidljivom regulativom, poslao bi snažan signal da je Crna Gora spremna za investicije i posvećena održivom rastu.
Usklađivanje regulatornog okvira sa taksonomijom EU i razvoj nacionalne platforme za zelene investicije omogućili bi pristup dodatnom finansiranju i instrumentima za smanjenje rizika za održivu infrastrukturu i inovacije među malim i srednjim preduzećima. Kombinacijom kredita, bespovratnih sredstava i tehničke podrške, EIB Global osigurava da projekti zadovolje standarde EU i nacionalne reformske programe. Novi plan rasta Evropske komisije takođe teži da ubrza reforme u oblasti konkurentnosti, digitalne i energetske tranzicije i vladavine prava, otvarajući put ka budućnosti Crne Gore u EU.
U tom smislu, EIB Global nije samo finansijer, već partner u transformaciji kroz podsticaj zelenih investicija, inovacija i regionalne saradnje.
