Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su na snazi sporni pravosudni zakoni.
„Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa, i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku Evropske unije (EU)“, poručila je komesarka Kos u petak, 30. aprila, govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj.
Sporni, takozvani „Mrdićevi zakoni“, usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u integracionom procesu Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je i ranije izvijestio da, sve dok su ovi zakoni na snazi, Srbija neće primati sredstva iz Plana rasta, čak i u slučaju da preduzme reforme koje su predviđene za dobijanje sredstava iz ovog finansijskog paketa.
Radio Slobodna Evropa se obratio za komentar nadležnim ministarstvima, premijeru i predsjedniku Srbije.
Venecijanska komisija je 24. aprila ocijenila da se nedavnim izmjenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva.
Ovo ekspertsko tijelo Savjeta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primijeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmjene.
Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi eura za period između 2024. i 2027. godine.
To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka.
Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namijenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri.
Umjesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion eura.
Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od cjelokupne dodijeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona eura.
Plan rasta za Zapadni Balkan inicijativa je EU usvojena krajem 2023. godine s ciljem ubrzavanja ekonomskog približavanja regiona Uniji i omogućavanja postepenog pristupa dijelovima jedinstvenog tržišta prije punopravnog članstva. Evropske institucije su za ovaj program izdvojile ukupno šest milijardi eura za period od 2024. do 2027. godine.
Za Srbiju je u okviru Plana rasta predviđeno oko 1,5 milijardi eura, što je gotovo četvrtina ukupnih sredstava. Novac se sastoji od grantova i povoljnih kredita namijenjenih sprovođenju reformi i isplaćuje se u polugodišnjim tranšama, na osnovu procjene napretka u ispunjavanju preuzetih obaveza iz Reformske agende.
Od predviđenog iznosa, gotovo 400 miliona eura odnosi se na direktnu budžetsku podršku, dok ostatak predstavljaju zajmovi za projekte u oblastima infrastrukture i javnih usluga. Evropska komisija je ranije naglasila da iznosi koji će biti isplaćeni nisu fiksni, već zavise od rezultata reformi, te da postoji mogućnost smanjenja ili obustave sredstava za države koje ne ispunjavaju uslove.
