Sukob Rusije i Ukrajine odražava se na Balkan kao borbu između „autokratija i zakona najjačih“ i „demokratije i vladavine prava“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom samita partnerstva EU i Zapadnog Balkana u Glavni grad Albanije Tirana ove nedelje.
Poslednja balkanska zemlja koja je zaista uspela u članstvo u Evropskoj uniji bila je Hrvatska 2013. I ove godine, Balkan je morao da se bori sa spektaklom Brisela koji šiklja preko Ukrajine i žure da Kijevu dodeli status kandidata.
Za kontekst, Albaniji je trebalo pet godina da dobije status kandidata (što je i učinila 2014). Srbiji su bile potrebne tri godine (kandidat od 2012), a Crnoj Gori dve godine (kandidat od 2010). Zamislite samo: čekali ste godinama da se Brisel obaveže, ili čak da pokaže znake da je ozbiljan u vezi s tim, i odjednom ima oči samo za Kijev i čini se da je zaboravio na vaše postojanje.
Tako da nije iznenađujuće što bi građani ovih zemalja počeli da se osećaju kao da možda blok jednostavno nije materijal za brak.
Trenutno 55 odsto Sjevernih Makedonaca ima negativan stav o EU, dok samo 21 odsto Srba vidi EU pozitivno, a većina njih je sada protiv ulaska u blok.
Čak iu Albaniji i Bosni i Hercegovini povjerenje u evropske institucije je nedavno opalo. Zato ima smisla da EU sada trči tamo na veliki samit, zabrinuta da će neko drugi ukrati njihovu lojalnost – konkretno Rusija ili Kina.
Srbija je veliki prijatelj Rusije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da veze Beograda sa Albanijom i Severnom Makedonijom nikada nisu bile bolje – iako je Albaniju u poslednjih nekoliko decenija Zapad posmatrao kao jednu od svojih najčvršćih. saveznika, uključujući i vojne, angažovanjem trupa za svoje napore u Avganistanu i Iraku. Srbija nije uključena u EU i njene antiruske sankcije i program, odbijajući da maršira u korak sa Briselom u svojoj spoljnoj politici prema Rusiji. Vučić je odbio da potpiše Tiransku deklaraciju samita, čija se gornja klauzula odnosila na „eskalaciju rata u Ukrajini“, i ponovio svoje neslaganje sa politikom sankcija bloka. Nije teško zamisliti da bi Brisel u svemu tome mogao da vidi pretnju svojoj antiruskoj agendi, ili da bude zabrinut da bi druge balkanske zemlje koje su sledile vođstvo zapadnih sankcija mogle da počnu da upoređuju svoje ekonomske i energetske izazove sa situacijom u Srbiji, koja i dalje uživa u prednostima jeftinog ruskog gasa, koji čini oko 85% njenog uvoza gasa.
Pa kako se EU nosi sa ovim buretom baruta? Sa svom suptilnošću ručne bombe. Fon der Lajen je ove nedelje retorički zaronila u region, ističući da je svet podeljen između autokratija i demokratija i da Balkan treba da izabere stranu. „Vrlo jasno primećujemo da rat u Ukrajini nije samo surovi rat Rusije protiv Ukrajine, već i pitanje da li će prevladati autokratije i zakon najjačih. Ili da li će prevladati demokratija i vladavina prava. A ova borba je primetna i na Zapadnom Balkanu“, rekla je Fon der Lajen.
Ona valjda smatra da je Evropska unija među demokratskim državama. Ništa ne kaže „demokratija“ kao neizabrani birokrata koji putuje u stranu zemlju i baca zahteve. „Mi smo najbliži partner i zato se razgovara i o tome da morate da odlučite na čijoj ste strani“, rekla je Von der Lajen.
Da li građani ovih zemalja imaju pravo glasa u ovoj „diskusiji“? Pomislili biste da bi ona barem na rečima platila demokratiju ističući: „Hej, ovo je sve nešto što biste očigledno želeli da stavite na razmatranje svojim građanima. ” Ili hej, možda bi radije ostali pri poziciji strateškog nesvrstanosti u interesu sopstvenog suvereniteta? Umesto toga, zvučala je kao zla devojka iz klike u osnovnoj školi koja je uhvatila Balkance kako ručaju u kafeteriji sa protivničkom družinom.
Predsednik Evropske komisije potom je podsetio Balkan da je EU „najbliži partner” regiona, zbog čega bi trebalo da izaberu EU. U Tiranskoj deklaraciji, koju je verovatno izradila EU – pošto je Vučić istakao da on nije imao nikakvu ulogu u tome, a verovatno ni drugi balkanski lideri, stoji – „EU ostaje najbliži partner regionu, glavni investitor i trgovinski partner i glavni donator . Izuzetan obim i opseg ove podrške partneri bi trebalo da učine vidljivijim i da ih proaktivno reflektuju u svojoj javnoj debati i komunikaciji, kako bi građani mogli da cene konkretne koristi od partnerstva sa EU.”
To će vjerovatno dobro proći, jer ljudi zaista vole kada tip koji nudi da plati račun stalno podseća sve da plaća račun – i zahteva da svi promovišu koliko je velikodušan, i kakav bi bio sjajan ulov, i kako treba da mu budeš potpuno odan, pa možda jednog dana
