Veština Toma Vajskofa u golfu je prevazišla njegovih 16 pobeda na PGA Tour-u i njegovog jedinog majora na Roial Troon-u na British Open-u. U televizijskoj kabini je uvek bio iskren, često otvoren i nepogrešivo tačan. Još veći uspeh postigao je u projektovanju golf terena.
Vajskof je umro u subotu u svojoj kući u Big Skaju u Montani, u 79. godini, rekla je njegova supruga. Dijagnostikovan mu je rak pankreasa u decembru 2020.
Lori Vajskof je rekla da je Tom prošle nedjelje radio u The Clubu na Spanish Peaks-u i prisustvovao ručku za nasleđe u prepoznatljivom klubu gde dizajnira „The Legaci: Tom’s Ten“, kolekciju njegovih 10 omiljenih par 3.
„Radio je do kraja. Bilo je neverovatno“, rekla je ona. „Imao je veliki život.“
Sin železničara u Ohaju, Vajskof je jednom rekao da se zaljubio u igru pre nego što je i počeo da igra. Otac ga je odveo na Otvoreno prvenstvo SAD 1957. u Invernesu i bio je hipnotiziran gledajući kako Sam Snead uspostavlja tako čist kontakt.
„Večerali ste sa Tomom i voleli ste svaki minut“, rekao je Endi Nort u nedelju. „Tužna stvar koja se gubi koliko je bio dobar. Svaki put kada je pogodio, bilo je prelepo.”
Čist kontakt je bio njegov zaštitni znak u državi Ohajo, a zatim i njegova karijera na turneji. Sa 6 stopa-3 — visok za golf u to doba — Vajskof je imao zamah koji je bio snažan i ritmičan, prirodan i atletski. Najbolja godina mu je bila 1973., kada je osvojio sedam puta širom sveta, uključujući bokal u klaretu i Svetsku seriju golfa u Firestonu pre nego što je to bila zvanična turneja.
Podjednako je bio poznat po glavnim disciplinama koje nije osvojio i konkurenciji sa kojom se suočio – posebno Džeku Niklausu, zvezdi iz Ohaja koja ga je prethodila nekoliko godina na turneji i bacila ogromnu senku na Vajskofa tokom cele njegove karijere.
Vajskof je imao četiri drugoplasirana mjesta na Mastersu, najviše od bilo kog igrača bez osvajanja zelene jakne. Najupečatljivije je bilo 1975. godine, kada su Vajskof i Džoni Miler stajali na 16. meču dok su gledali Niklausa kako ubija ptičicu od 40 stopa koja se penje uz padinu koja ga je odvela do nove pobede.
Bio je poznat po tome što je o Niklausu rekao: „Džek je znao da će te pobjediti. Znao si da će te Jack pobjediti. I Džek je znao da si znao da će te pobediti.”
Više rečit bio je njegov intervju za Golf Digest 2008. godine kada je Vajskof rekao: „Ideti u duelu sa Džekom Niklausom u glavnoj ulozi bilo je kao da pokušavate da isušite Tihi okean sa šoljicom čaja. Stojite na prvom meču znajući da vaš najbolji golf možda nije dovoljno dobar.”
Vajskof je bio dosta dobar u toliko oblasti, a ipak je često govorio da nije izvukao maksimum iz svog talenta. Veliki deo toga pripisao je piću, za koje je jednom rekao da mu je uništilo golf karijeru. Od alkohola se odrekao 2007. godine i to smatrao jednom od svojih velikih pobjeda.
Niklaus je jednom rekao za njega: „Tom Vajskof je imao talenta kao i svaki igrač koga sam ikada video da igra na turneji.
Takođe je rekao da nikada nije bio dovoljno strastven za golf. Njegova ljubav je bila na otvorenom, posebno u lovu i ribolovu. Vajskof je jednom preskočio Rajder kup 1977. kako bi mogao da ide u lov na ovce.
Njegov slobodni duh i nefiltrirane misli bili su veliki deo njegove ličnosti. Njegov temperament je doveo do nadimaka kao što su „Tovering Inferno“ i „Strašni Tom“. Toliko toga je bilo povezano sa njegovim visokim standardima kada je u pitanju golf.
„Nisam mogao da prihvatim neuspeh kada je to bila moja greška“, rekao je posle pobede na Otvorenom prvenstvu SAD za seniore 2005. u Kongresu. „To me je samo raskidalo.“
Vajskofova poslednja pobeda na PGA turniru bila je Vestern Open 1982. Njegova poslednja puna godina na PGA turneji bila je godinu dana kasnije. Igrao je na PGA Tour Champions-u, i možda mu je jedino odgovaralo Senior Open sa četiri udarca preko Niklausa.
Njegov komentar na TV za CBS na Mastersu i za ABC/ESPN je bio iskren.
Radio je na Mastersu 1986. kada je Niklaus krenuo ka pobedi sa 46 godina. Niklaus je bio na 16. meču kada je voditelj CBS-a Jim Nantz doveo Vajskofa i upitao: „Šta mu to trenutno prolazi kroz glavu Džeku?“
„Da sam znao kako misli, osvojio bih ovo prvenstvo“, odgovorio je Vajskof kroz smeh.
Veiskopf se udružio sa arhitektom golf terena Jai Moorish-om i njihova prva saradnja bila je Troon Countri Club u Skotsdejlu, Arizona, koji je Golf Digest ocenio kao najbolji novi teren 1986. On je uradio 25 terena sa Moorish-om, a zatim je radio sa Filom Smitom.
Među 80 kurseva koje je Veiskopf dizajnirao bili su Loh Lomond u Škotskoj i 2016. renoviranje severnog kursa u Tori Pajnsu koji je odgovarao njegovom standardu — izazovno na najvišem nivou, prijatno za sve.
Standard njegovog dizajna je vozni par 4. Inspiracija je došla iz igranja Old Course u Sent Endruzu, gde je mogao da vozi četiri par 4, u zavisnosti od vetra.
„Trebao sam da uradim više“, rekao je Vajskof jednom za Golf Digest o svojoj karijeri. „Ali ja se više ne zadržavam na tome. Ipak, reći ću ovo: da nije bilo činjenice da toliko volim ovo što sada radim (dizajn terena za golf), verovatno bih bio veoma nesrećna osoba.
