Lideri 44 evropske zemlje koje se protežu od Islanda pa sve do Turske sastali su se u četvrtak u, kako su mnogi rekli, jedinstvenom stajalištu protiv ruskog rata protiv Ukrajine, jer energetska kriza i visoka inflacija podstaknute sukobom izazivaju pustoš po njihove privrede.
Na inauguracionom samitu Evropske političke zajednice učestvuje 27 zemalja članica Evropske unije, ambiciozni partneri na Balkanu i Istočnoj Evropi, kao i susedi poput Britanije — jedine zemlje koja je napustila EU — i Turske.
Rusija je jedina velika evropska sila koja nije pozvana, zajedno sa svojim susedom i pristalicom u ratu Belorusijom.
„Ovde ćete videti da je Evropa solidarna protiv ruske invazije na Ukrajinu“, rekla je islandska premijerka Katrin Jakobsdotir novinarima u Praškom dvorcu u Češkoj, gde se održava skup.
Njen belgijski kolega Aleksander De Kru je rekao da „ako samo pogledate posećenost, vidite koliko je važno. Ovde je ceo evropski kontinent, osim dvije zemlje: Belorusije i Rusije. Dakle, to pokazuje koliko su te dvije zemlje izolovane.”
Samit je zamisao francuskog predsednika Emanuela Makrona, a podržava ga nemački kancelar Olaf Šolc. Kažu da ima za cilj jačanje bezbednosti i ekonomskog prosperiteta širom kontinenta, ali je samit zasjenjen ratom i održava se dok raste pritisak da se Ukrajini omogući pridruživanje EU.
„Ovaj sastanak je način traženja novog poretka bez Rusije. To ne znači da želimo da zauvek isključimo Rusiju, ali ova Rusija – Putinova Rusija – nema sedište“, rekao je novinarima visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel. „Nažalost, ne možete da izgradite bezbednosni poredak sa Rusijom.
Kritičari tvrde da je novi forum pokušaj da se koči proširenje EU. Drugi se plaše da bi to moglo postati govornica, koja se možda održava jednom ili dva puta godišnje, ali bez ikakvog stvarnog uticaja ili sadržaja.
U govoru koji je u maju otkrio svoju ideju, Makron je možda podstakao zabrinutost zbog proširenja.
„Rat u Ukrajini i legitimna težnja njenog naroda, baš kao i Moldavije i Gruzije, da se pridruže Evropskoj uniji, podstiče nas da ponovo razmislimo o našoj geografiji i organizaciji našeg kontinenta“, rekao je on.
Ali čak i sa izlivom podrške Ukrajini — u obliku oružja kako bi mogla da uzvrati ili sklonište za ljude koji beže — Makron je rekao: „svi mi savršeno znamo da bi proces koji bi im omogućio da se pridruže u stvarnosti zahtevao nekoliko godine, a najverovatnije i nekoliko decenija.”
Ono što je potrebno, rekao je Makron, jeste „novi prostor za političku i bezbednosnu saradnju, saradnju u energetskom sektoru, u transportu, investicijama, infrastrukturi, slobodnom kretanju ljudi i posebno naše omladine.
Samit u četvrtak trebalo je da počne ceremonijom otvaranja, nakon čega će uslediti niz sastanaka na kojima će lideri razgovarati o ključnim izazovima sa kojima se Evropa suočava: bezbednosti, energiji, klimi, teškoj ekonomskoj situaciji i migracijama.
Nijedan novac ili programi EU nisu u ponudi, a nakon samita neće biti izdata zvanična deklaracija.
Forum, rekao je zvaničnik EU uključen u pripreme, „ne zamenjuje postojeće organizacije, strukture ili procese i nema za cilj stvaranje novih u ovoj fazi“. Dokaz njegove vrijednosti će vjerovatno biti poznat tek kada bude održan drugi samit.
