Fjučersi na evropske berze oslabili su u ponedeljak, dok je evro ponovo izlio nakon što je Rusija zatvorila glavni gasovod ka Evropi, što je navelo neke tamošnje vlade da najave hitne mere kako bi ublažile bol zbog skoka cena energije.
Evro je izgubio 0,3% na 0,9918 dolara i izgledalo je da će testirati svoj nedavni 20-godišnji najniži nivo od 0,99005 dolara jer su tržišta izložena većem riziku od evropske recesije.
Njemačka je najavila planove da potroši 65 milijardi evra (64,7 milijardi dolara) na zaštitu kupaca i preduzeća od rastućih troškova, dok su Finska i Švedska ponudile garancije likvidnosti kako bi elektroenergetske kompanije ostale otvorene.
Cijene nafte su skočile zajedno sa cijelim energetskim kompleksom kao praznik na američkim tržištima stvorenim za slabe uslove trgovanja. Vijesti o više zatvaranja zbog korona virusa u Kini samo su doprinijele nervoznom raspoloženju, a plavi čipovi (.CSI300) su pali za 0,6%.
MSCI-jev najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija izvan Japana (.MIAPJ0000PUS) je pao za 0,4%, a japanski Nikkei (.N225) je pao za 0,2%.
Vol Strit je prošao nešto bolje jer je već pao kasno u petak, a fjučersi S&P 500 su porasli za 0,2%, a Nasdak za 0,1%.
Energetska kriza je dodatna komplikacija za Evropsku centralnu banku (ECB) koja se sastaje ove nedelje da razmotri koliko da podigne kamatne stope.
„Evropa je suočena sa strašnim energetskim izgledima, sa brojnim anegdotama o kompanijama koje smanjuju proizvodnju“, rekao je Tapas Strikland, šef tržišne ekonomije u NAB-u.
„ECB će nesumnjivo odlučiti da poveća stope ove nedelje“, dodao je on, „Tržišta su blizu pune cene u porastu od 75 baznih poena nakon što su brojni zvaničnici ECB rekli da se naginju na taj način, iako je vjerovatno da će još uvek biti debate oko 50 v 75 .“
Očekuje se da će centralne banke u Kanadi i Australiji podići kamatne stope ove nedelje, dok će predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel i nekoliko drugih kreatora politike nastupiti i vjerovatno će zvučati jastrebovski po pitanju inflacije.
Dok je avgustovski izveštaj o zapošljavanju u SAD pokazao neke dobrodošle znake hlađenja na tržištu rada, investitori i dalje naginju ka povećanju od 75 baznih poena od Fed-a ovog meseca.
Dvogodišnji prinos američkog trezora je u petak pao za skoro 12 baznih poena, a fjučersi su se u ponedeljak trgovali na isti način zbog opšte averzije prema riziku.
Prelazak na sigurnost ponovo je bio od koristi američkom dolaru, koji je dostigao još jedan dvodecenijski maksimum u korpi glavnih valuta na 110.040.
Dolar se držao na 140,20 jena, malo manje od 24-godišnjeg vrha u petak od 140,80.
Sterling se borio sa 1,1485 dolara, nakon što je zaronio čak 1,1458 dolara i nivoima koji su poslednji put viđeni u martu 2020. na početku pandemije.
„Sada očekujemo da će kursevi EUR/USD i GBP/USD sledeće godine dostići 0,90 i 1,05 dolara, respektivno, pošto usporavanje privrede i uslovi trgovinskog šoka koji pogađaju region uzmu svoj danak“, rekao je Jonas Golterman, viši ekonomista u Capital Economics.
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus izjavila je u nedelju da će preduzeti hitne mere u prvoj nedelji na vlasti kako bi se pozabavila rastućim računima za energiju i povećala zalihe energije ako u ponedeljak, kako se očekivalo, bude imenovana za premijera.
Cijene nafte su bile podržane očekivanjima da će cijene gasa skočiti u Evropi kasnije tokom dana.
„Na kraju, Njemačka bi morala da smanji potrošnju prirodnog gasa za 15 odsto kako bi skladišta gasa ostala prazna“, kažu analitičari ANZ-a. „Racionisanje gasa izgleda veoma vjerovatno, jer čak i kada je 95% popunjeno, skladište bi trajalo samo 2,5 mjeseca.“
