Ukrajina traži evakuaciju ranjenih boraca dok traje rat

Ukrajina traži evakuaciju ranjenih boraca dok traje rat

K- U toku su veoma složeni pregovori o evakuaciji velikog broja ranjenih vojnika iz opkoljene čeličane u strateškoj jugoistočnoj luci Mariupolj u zamenu za oslobađanje ruskih ratnih zarobljenika, rekao je ukrajinski predsjednik.

Mariupolj, koji je video najteže borbe u skoro tri mjeseca rata, sada je u ruskim rukama, ali stotine ukrajinskih branilaca i dalje se drže kod čeličane Azovstal uprkos nedeljama teškog ruskog bombardovanja.

Žestoki ukrajinski otpor, za koji analitičari kažu da ruski predsjednik Vladimir Putin i njegovi generali nisu predvideli kada su pokrenuli invaziju 24. februara, usporio je, a na nekim mjestima i preokrenuo rusko napredovanje i drugde u Ukrajini.

Osim što gubi veliki broj ljudi i mnogo vojne opreme, Rusija se otežava od ekonomskih sankcija. Grupa sedam vodećih zapadnih ekonomija obećala je u saopštenju u subotu da će „dodatno povećati ekonomski i politički pritisak na Rusiju“ i isporučiti više oružja Ukrajini.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski se u kasnonoćnom obraćanju osvrnuo na stanje ljudi zarobljenih na lokaciji Azovstal.

„Trenutno su u toku veoma složeni pregovori o sledećoj fazi misije evakuacije – uklanjanju teško ranjenih, medicinara“, rekao je on i dodao da su u razgovore uključeni „uticajni“ međunarodni posrednici.

Rusija, koja je prvobitno insistirala da se branioci u prostranim bunkerima iz sovjetskog doba ispod čeličana predaju, malo je rekla javno o pregovorima.

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk rekla je u subotu lokalnoj televiziji da su napori sada usmereni na evakuaciju oko 60 ljudi, među kojima su najteže ranjeni, kao i medicinsko osoblje.
DIPLOMATSKI TRETOVI

Invazija Moskve, koju ona naziva „specijalnom operacijom“ za razoružavanje Ukrajine i zaštitu od fašista, uzdrmala je evropsku bezbednost. Ukrajina i njeni zapadni saveznici kažu da je tvrdnja o fašizmu lažni izgovor za ničim izazvan agresorski rat.

Finski Niinisto rekao je Putinu da njegova zemlja, koja deli granicu sa Rusijom od 1.300 km (800 milja), želi da se pridruži NATO-u kako bi ojačala svoju bezbednost nakon invazije na Ukrajinu, u, kako je kancelarija finskog lidera rekla, da je „direktan i direktan“ razgovor obavljen. „bez pogoršanja“.

Putin je rekao Niinistu da bi bila greška da Helsinki odustane od neutralnosti, saopštio je Kremlj, dodajući da bi taj potez mogao naštetiti bilateralnim odnosima.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, koga citiraju ruske novinske agencije, rekao je da Moskva nema neprijateljske namere prema Finskoj i Švedskoj, ali da će preduzeti „adekvatne mere predostrožnosti“ ako NATO rasporedi nuklearne snage i infrastrukturu bliže ruskoj granici.

Ruski borbeni avioni Su-27 učestvovali su u vežbama za odbijanje lažnog vazdušnog udara na rusku eksklavu Kalinjingrad na Baltičkom moru koja se graniči sa Poljskom i Litvanijom, javila je u subotu novinska agencija Interfaks, pozivajući se na flotu Baltičkog mora.
Ukrajinski vojnici u Kijevu utovaruju vagon hladnjača sa telima ruskih vojnika
Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je u petak razgovarao sa Putinom telefonom, rekao je da nije primetio nikakve znake promene u razmišljanju ruskog lidera o sukobu.

U intervjuu za novinsku veb stranicu t-online objavljenom u subotu, Šolc je takođe rekao da će zapadne sankcije Rusiji ostati na snazi dok ne postigne sporazum sa Ukrajinom, dodajući: „Naš cilj je da ova invazija ne uspe.

Na sastanku u Nemačkoj, ministri spoljnih poslova iz grupe bogatih zemalja G7 podržali su u petak davanje više pomoći i oružja Ukrajini.

U svom saopštenju od subote, ministri G7 – iz Sjedinjenih Država, Japana, Nemačke, Britanije, Francuske, Italije i Kanade – takođe su obećali da će „ubrzati naše napore da smanjimo i okončamo oslanjanje na ruske isporuke energije“. Opširnije
TELA NAgomilana

Uprkos ukrajinskom otporu, ruske snage su stabilno napredovale u južnoj Ukrajini i istočnom regionu Donbasa.

Ulazimo u novu, dugu fazu rata“, rekao je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov u objavi na Fejsbuku, predviđajući izuzetno teške nedelje kada će Ukrajina uglavnom biti sama protiv „pobesnelog agresora“.

U svom najnovijem biltenu, rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da su njegove snage pogodile ukrajinska komandna mesta, skladišta municije i drugu vojnu opremu u nekoliko regiona, uključujući Donbas, ubivši najmanje 100 ukrajinskih „nacionalista“.

Rojters nije mogao nezavisno da proveri izveštaj.

Kao sumorna ilustracija putarine ruskim snagama, Rojtersov snimak u petak pokazuje kako tela ruskih vojnika dovoze u železničku stanicu ispred Kijeva i stavljaju ih sa stotinama drugih u rashladni voz, čekajući vreme kada mogu da budu poslata. nazad svojim porodicama.

„Većina ih je doneta iz Kijevske oblasti, ima ih i iz Černigovske oblasti, ali i iz nekih drugih regiona“, rekao je za Rojters Volodimir Ljamzin, glavni civilno-vojni oficir za vezu, dok su nosila u belom, od glave do pete. zaštitna odela su podigla vreće za telo u sanduke automobila. Opširnije

On je rekao da se vozovi-hladnjaci stacionirani u drugim regionima širom Ukrajine koriste u istu mračnu svrhu.

Moskva je nametnula vojno-civilnu administraciju u južnoj ukrajinskoj oblasti Herson i planira da tamo održi referendum o tome da li želi da se pridruži Ruskoj Federaciji, odražavajući slična glasanja koja su održana na susednom poluostrvu Krim 2014. godine i u dva regiona Donbasa.

Rusija bi gotovo sigurno manipulisala rezultatima takvog glasanja, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane.

Ukrajinske snage su oterale svoje neprijatelje od drugog po veličini grada, Harkova, blizu ruske granice, ali Moskva je i dalje bombardovala obližnja sela, uključujući Dergači, nekih 10 km (šest milja) severno od Harkova.

„Ne mogu to nazvati drugačije nego terorističkim aktom“, rekao je gradonačelnik Dergačija Vjačeslav Zadorenko za Rojters nakon što su projektili pogodili zgradu koja se koristi za distribuciju pomoći.

Ostavite odgovor