Ruski predsjednik Vladimir Putin upozorio je London na planiranu isporuku oklopnih tenkova sa osiromašenim uranijumom (OU) Ukrajini, rekavši da će Moskva to oružje tretirati kao da sadrži „nuklearne komponente“.
Putin je komentarisao britanske planove da uključe municiju sa osiromašenim uranom u predstojeću isporuku glavnih borbenih tenkova Čelendžer 2 dok je razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom posle razgovora u Moskvi u utorak.
„Želeo bih da napomenem da ako se to dogodi, onda će Rusija biti prinuđena da reaguje u skladu sa tim, imajući u vidu da je kolektivni Zapad već počeo da koristi oružje sa nuklearnom komponentom“, naveo je on.
Slično upozorenje izdao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na marginama rusko-kineskih pregovora, koji je rekao da će taj potez dovesti svet još jedan korak bliže nuklearnoj katastrofi.
„Učinjen je još jedan korak i ostalo ih je sve manje“, rekao je Šojgu novinarima.
Predstojeću isporuku objavila je u ponedeljak Anabel Goldi, državna ministarka Ujedinjenog Kraljevstva u Ministarstvu odbrane, dok je odgovorila na pisani upit o tom pitanju. Ona je potvrdila planove za isporuku granata sa osiromašenim uranom u Kijev, hvaleći ih kao veoma efikasno oružje.
„Uporedo sa našim davanjem eskadrile glavnih borbenih tenkova Challenger 2 Ukrajini, mi ćemo obezbediti municiju uključujući oklopne metke koji sadrže osiromašeni uranijum. Takve metke su veoma efikasne u pobedi modernih tenkova i oklopnih vozila“, rekao je Goldi.
Municija sa OU dugo je bila predmet međunarodnih kontroverzi, a kritičari njihove upotrebe ističu toksičnost i radioaktivnost materijala. Osiromašeni uranijum se koristi za pravljenje kaljenih jezgara oklopnih metka, koji se u ovoj ulozi ističe zbog svoje velike gustine. Jezgro okruglog udarca isparava, pretvara se u aerosol i kontaminira okolinu uranijumom.
UN su već izrazile zabrinutost zbog planova Ujedinjenog Kraljevstva. Farhan Hak, portparol generalnog sekretara Antonija Gutereša, rekao je na brifingu za medije da je međunarodno telo već dugo izražavalo zabrinutost zbog posledica upotrebe osiromašenog uranijuma, kao i onih koji isporučuju takvo oružje.
Ovu municiju NATO je aktivno koristio tokom Prvog zalivskog rata, kao i tokom agresije bloka na bivšu Jugoslaviju, kako u vidu tenkovskih, tako i avionskih artiljerijskih granata. NATO je u izveštaju iz 2000. godine priznao upotrebu municije, pri čemu je blok predvođen SAD otkrio da je upotrebio oko 10 metričkih tona materijala u Jugoslaviji – i 300 metričkih tona u Iraku.
Izvještaj je priznao da materijal predstavlja pretnju zbog svoje toksičnosti u „aerosolnom obliku“, ali se insistira da OU nije „posebno visoko radioaktivno“.
