Kuća Olge Lehan u blizini reke Irpin bila je poplavljena kada je Ukrajina uništila branu kako bi sprečila ruske snage da upadnu u prijestonicu Kijev samo nekoliko dana nakon rata. Nedjeljama kasnije, voda iz njene česme postala je smeđa od zagađenja.
„Nije bilo bezbjedno za piće“, rekla je ona o vodi iz česme u svom selu Demidiv, oko 40 kilometara (24 milje) severno od Kijeva na pritoci reke Dnjepar.
Vidno uznemirena dok je prolazila svojom kućom, 71-godišnjakinja je pokazala gde joj je martovska visoka voda uplesnila kuhinju, ušla u njen bunar i uništila njenu baštu.
Šteta po životnu sredinu od 8-mesečnog rata sa Rusijom raste u sve većem delu zemlje, a stručnjaci upozoravaju na dugoročne posledice. Napadi Moskve na skladišta goriva izbacili su toksine u vazduh i podzemne vode, ugrožavajući biodiverzitet, klimatsku stabilnost i zdravlje stanovništva.
Zbog rata, više od 6 miliona Ukrajinaca ima ograničen ili nikakav pristup čistoj vodi, a više od 280.000 hektara (skoro 692.000 hektara) šuma je uništeno ili posečeno, prema Svetskom fondu za divlje životinje. To je prouzrokovalo više od 37 milijardi dolara štete po životnu sredinu, prema Revizorskoj komori, nevladinoj grupi u zemlji.
„Ovo zagađenje izazvano ratom neće nestati. To će morati da reše naši potomci, da zasade šume ili da očiste zagađene reke“, rekao je Dmitro Averin, stručnjak za životnu sredinu u Zoi Environment Netvork, neprofitnoj organizaciji sa sedištem u Švajcarskoj.
Dok su najteže pogođene oblasti u industrijskim istočnim regionima Donjecka i Luganska, gde borbe između vladinih trupa i proruskih separatista traju od 2014, rekao je on, šteta se proširila na druga mesta.
„Pored borbenih žrtava, rat je takođe pakao za zdravlje ljudi, fizičko i mentalno“, rekao je Rik Štajner, američki naučnik za životnu sredinu koji je savetovao vladu Libana o pitanjima životne sredine koja su proistekla iz višemesečnog rata između te zemlje i Izraela 2006.
Uticaj na zdravlje kontaminirane vode i izloženosti toksinima izazvanim sukobom „mogu potrajati godine da se ispolje“, rekao je on.
Nakon poplave u Demidivu, stanovnici su rekli da im se voda iz česme zamutila, da je imala smešan ukus i ostavila film na loncima i tiganjima nakon kuvanja. Selo je bilo pod kontrolom Moskve do aprila, kada su se ruske trupe povukle pošto nisu uspele da zauzmu prestonicu.
Ukrajinske vlasti su tada počele da dovoze svežu vodu, ali su pošiljke prestale u oktobru kada se kamion cisterna pokvario, primoravajući stanovnike da ponovo piju prljavu vodu, rekli su.
„Nemamo drugu opciju. Nemamo novca da kupimo boce“, rekla je Irina Stečenko za Asošijeted pres. Njena porodica ima dijareju i ona je zabrinuta za zdravlje svoja dva tinejdžera, rekla je.
Vlada je u maju uzela uzorke vode, ali rezultati nisu objavljeni, rekao je Vjačeslav Muga, bivši vršilac dužnosti načelnika lokalne uprave za vodu. Agencija za bezbednost hrane i zaštitu potrošača u Kijevu još nije odgovorila na zahtev AP-a za rezultate.
Izvještaji drugih ekoloških grupa, međutim, pokazali su posljedice rata.
Poslednjih nedelja Rusija je ciljala ključnu infrastrukturu poput elektrana i vodovoda. Ali čak iu julu, ekološki autoritet UN-a već je upozorio na značajnu štetu na vodovodnoj infrastrukturi, uključujući pumpne stanice, postrojenja za prečišćavanje i kanalizacione objekte.
Uskoro objavljen rad Opservatorije za sukobe i životnu sredinu, britanske dobrotvorne organizacije i mreže Zoi Environment Netvork, pronašao je dokaze o zagađenju u jezeru nakon što je ruska raketa pogodila skladište goriva u gradu Kalinivka, oko 30 kilometara. (oko 18 milja) jugozapadno od Kijeva.
Ribnjak, koji se koristi za rekreaciju kao i za ribogojilište, pokazao je visoku koncentraciju mazuta i mrtve ribe na površini — očigledno od nafte koja je procurila u vodu, kopiju izveštaja je video AP.
Azot-dioksid, koji se oslobađa sagorevanjem fosilnih goriva, povećan je u oblastima zapadno i jugozapadno od Kijeva, prema aprilskom izveštaju REACH-a, humanitarne istraživačke inicijative koja prati informacije u oblastima pogođenim krizom, katastrofom i raseljavanjem. Direktno izlaganje može izazvati iritaciju kože i opekotine, dok hronična izloženost može izazvati respiratorne bolesti i oštetiti vegetaciju, navodi se u izveštaju.
Poljoprivredni sektor Ukrajine, ključni deo njene ekonomije, takođe je pogođen. Požari su oštetili useve i stoku, spalili hiljade hektara šume i sprečili poljoprivrednike da završe žetvu, rekao je Sergej Zibcev, profesor šumarstva na ukrajinskom Nacionalnom univerzitetu za život i životnu sredinu.
„Požari su tako veliki“, rekao je on, dodajući da su farmeri „izgubili sve što su ubirali za zimu“.
Vlada u Kijevu pruža pomoć kada može.
U Demidivu i okolnim selima, žrtvama poplava dato je po 540 dolara, rekla je Lilija Kalašnjikov, zamenica predsednika obližnjeg grada Dimera. Ona je rekla da će vlada učiniti sve što može da spreči dugoročne posledice po životnu sredinu, ali nije precizirala kako.
Vlade imaju obavezu da minimiziraju ekološke rizike za stanovništvo, posebno tokom rata, rekao je Doug Veir, direktor istraživanja i politike Opservatorije za konflikte i životnu sredinu, organizacije za praćenje sa sjedištem u Velikoj Britaniji.
